Економист

Учешће појединих држава у нашем увозу казује нам следећа табела.

(Табела 11.) 1919 1920. 1921 1922 1923 1924

Италија 36.60 20.81 15.44 17.89 20.59 Чехословачка 9.28 20.44 19.84 18.51 20.07 Аустрија 20.60 28.15 28.89 26.94 19.77 Енглеска l 7:05 75:97 7.12. 9:01 10:68 Немачка 145 428 717 871 8.30 Џ.5.А. 2.837 240 3.50 '3.69 3.90 Француска 3.82 4.56 804 3.25 43.36 Грчка 9.11 589 2.82 2.04 43.23 Маџарска 0.40 0.99 2.63 1.69 2.90 Румунија 3.82 1.86 3.78 2.55 2.28 Швајцарска 1.01 0.94 0.40 0.65 0.77 Холандија 013 115 148 0.91 0.90 Као што се из горње табеле види гро увоза отпада, и то у готово једнаким процентима — по 20%, — на Аустрију

Чехословачку и Италију. После ових долазе, са процентом од 8—10, Енглеска и Немачка; док је проценат учешћа осталих држава по све незнатан.

У времену које посматрамо извршена су, према подацима званичне статистике доста осетна померања у учешћу свих пет горе споменутих држава: проценат италијанског и аустријског увоза опао је, док се проценат увоза из оне друге три државе повећао. Али, додајемо одмах, ово је померање више привидно но стварно, тј. померање се појавило као резултат тачнијег статистичког нотирања: роба туђе провениенције (Чехословачке, немачке и енглеске) долази преко Аустрије одн. Италије, па се нотира као увоз из Аустрије и Италије; грешке ове врсте биле су веће у првим, а мање у доцнијим годинама, — и као последица тога показала су се померања и у званичној статистици.

Ш.

У излагању које предходи дали смо кретање наше спољашње-извозне и увозне трговине за првих 6 година после рата; сада нам преостаје да дамо мало објашњења за извесне важније појаве. .