Економист

225

Код извозне трговине најважније су, по нашем мишљењу, следеће две појаве: (1) јак проценат повећања — казало би се напредовање у скоковима-извоза у првим годинама после рата; и (2) померање (промене) извршено у току времена у значају појединих артикала, (група) тј. већи значај пољопривредних артикала у првим, а сточарских и шумарских производа потоњим годинама.

Обе овде наглашене појаве долазе као последица дуго. годишњег рата, и стоје у тесној вези с питањем обнављања наше привреде после рата. 6

Ствар је у овоме.

У току рата уништен је један врло велики део нашег привредног инвентара. Ово важи нарочито за Краљевину Србију: за време рата смањено је бројно стање стоке, за време непријатељске окупације уништена су (однете) привредна, а специјално пољопривредна оруђа производње. У нашим новим крајевима уништавање привредног инвентара било је много слабије; али је и овде изостало оно неопходно потребно обнављање истога, тако да су се и овде крајем рата могле констатовати осетне празнине у привредном инвентару, |

(Са овако смањеним привредним инвентаром наша призреда није могла показати, у првим годинама после рата, велику производњу, а још мање да је могла лиферовати велике вишкове за извоз, — и као последица долзаи мала цифра извоза: — свега 263.847 тона одн. за 687 милиона динара.

Али одмах по свршетку рата наш привредник напреже све своје снаге да попуни празнине у свом привредном инвентару: набавља стоку за рад, купује пољопривредне справе и машине, и т. д. МИ као резултат тога имамо свакодневно повећање у производњи, па томе следствено и у извозу. O6нављање привредног инвентара најјаче је, т.ј. у највећим процентима у првим годинама после рата; доцније, у колико су празнине бивале мање, постаје и процентуално повећане слабије, — и овај процес рефлектује се и у цифрама спољашње трговине, на име у јачем проценту повећања у првим, а у слабијем проценту у потоњим годинама.

Обнављање привредног инвентара вршено је, да се тако изразимо, на свима линијама, т. ј. у свима гранама привредне радиности, али та обнова не почиње свуда једновремено, нити

ЕКОНОМИСТ 15