Економист

· 230

Развитак и садашње стање жељезница у Краљевини (. Х. U.

Једно од најважнијих питања у наше доба за економно напредовање и привредни развитак садашње државе јесте питање уређења саобраћаја, а нарочито жељезница — овог заиста крвоносног система модерног друштвеног организма. За нашу пак земљу ово је питање од највећег животног значаја због могућности огромног полета нашег економског развитка.

Треба само прегледати нашу саобраћајну карту, покојој би се одмах дало видети, колико је још бедна наша држава жељезницама у опште, а нарочито у оквиру предратне Србије и Црне Горе. Заиста, Краљевина Србија имала је пред светски рат у почетку 1914 г., у експлоатацији само 1.664 километра, од чега је било државних пруга 1.899 кил.; а приватних 265 кил., (15,99); имали су нормалну пругу 1.144 кил., а узан колосек 454 кил. и било финикулера 66 кил. Истина, у грађењу се наллзило још 665 кил. (од тога 587 нормалног колосека), а било је пројектовано за будуће грађење 2.684 кил. Али, светски рат не само да је спречио ове радове, него је уништио скоро сваки саобраћај и на већ постојећим жељезницама. После ослобођења земље од непријатељске окупације, све ове српске жељезнице нашле су се у потпунои систематски поквареном стању. Сви мостови, као и сви други вештачки жељезнички радови и други јавни објекти и установе били су разрушени и дигнути у ваздух помоћу динамита и других експлозива; сами путеви и колосеци колико год је било могуће били су разрушени, а исто тако и све грађевине, као станице, слагалишта, платформе, водоводи. Нису били у добром стању ни све жељезничке пруге у пречанским крајевима, које су риније припадале Аустро-Угарској; за време рата и ове су биле доста покварене и оштећене, а нису биле поправљене на време; нарочито је била оскудица у возним парковима, због одузимања и кварења локомотива и вагона од непријатеља.

· Такво стање жељезница натерало је одмах владу новоуједињене Краљевине на брзу оправку раније постојећих путова. Од новембра месеца 1918 г. па до фебруара 1919 г.