Економист

232

1925. г. је било саграђено у овом циљу 76 нових пруга, са општом дужином од 767,6 км. Ове су пруге: ВрховинеГрачац, Грачац—Книн, М. Крсна—Пожаревац, Топчидер—мМ. Крсна, Ниш— Књажевац, Б. Крупа—Бихаћ, Ормож—М. Субота, Велес—Штип, Тител—Орловат, Бољевац — Прокупље, Параћин— Сталаћ, Г. Милановац—Угриновци, Ужице—Вардиште, Кичево – Охрид, Подмоље—Струга—Ташморуниште и Бела Водица – Прилеп. Били су саграђени још један железнички магацин у Гружу, Централна Амбуланта у Нишу, Једна Рударска Жичана жељезница у Сењском Руднику и Колонија Министарства Саобраћаја на Топчидерском Брду за службенике, а такође жељезнички станови у Београду, Загребу, Осијеку, Суботици и Сарајеву и даље, у грађењу се налази: мост на Тиси за пругу Тител—Орловат, и пруге БеоградОбреновац, Кларија—Црња, Лазарићи—Коњиц и Сава, а свега дужином од 85 километара узаног колосека и 37 нормалног; при томе, на прузи Лазари—Коњиц гради се велики тунел кроз Иван-Планину дужином од 3213 метара. За будупу 1926./27. г. предвиђено још грађење ових пруга: Крагујевац — Краљево (57 км. нормалног колосека) као и остали делови од Забока до Крипине и од Гробелна до Рогатца: ЦвајПрибој (5 км. уског колос.), Прокупље—Приштина (198 км. норм. кол.) преко Куршумлије; Алексинац—Соко—Бања (35 км. норм. кол.); Бакар—Краљевица (16 км. норм. кол); Требиње - Никшић (110 км. уског кол) преко Билећа и Солунске Зоне жељезнице. Ссим тога је још трасирано нових 60 пруга, општом дужином око 4,000 км.) по магистради. У резултату ових напорних радова и великих трошкова налазило се у Краљевини С. Х. С. у експлоатацији укупно са оправљеним и новим жељезницама.

Крајем 1919. г. 8.991,2 кил. Од тога у току године 172,5 кил.

1920 ла КУ 332 ка предато у саобраћај 340,9 1921. г. 9.4202. 0. ' = 881. 1922. r. 9.618,6 O 198,41 1923. r. 9.636,0 „ 5 7,4 „ 1924, n: 9:836,4 „ i 210,4 no: cenr. 1995. r. 10.011,3 „ no kpaja 19925.r. 10.039, , ' 5 1

1.192,7 кит.

Дакле, на крају 1925. г. налазило се у експлоатацији 10.059 km. од чега је било саграђено нових железница 767,6 кил.