Економист

233

Од целокупног броја жељезничких пруга на крају Септембра 1925. г. (10.011,3 кил.) било је жељезница са нормалним колосеком од 1.435 метра—6.756,7 кил., са узаним колосеком од 0,76 метра 2,525,2 кил., од 0,60 метара 545,9 кил., и са 1,0 метр. колосеком 183,5 кил., осим тога на главним пругама је било 274 кил. са дуплим колосеком.

Од ових жељезница припадало је Држави: 6.180,4 километра; 42 вициналним друштвима 2.800,2 кил. и приватним предузећима 1.030,7 кил. у последњем броју укључене су и т.зв. „Јужне Жељезнице“ од 530,8 килом. Дакле, рачунајући и вициналне и приватне жељезнице уједно, — ових је било 98,29/ а државних 61,8"/.. i:

Али и вициналне и Јужне Жељезнице налазе се у државној режији: — вициналне биле су узете у државну експлоатацију одмах после рата, али њихово јуридично, и услед тога и финансијско стање није још регулисано. Јужне пак Жељезнице предате су у државну режију, са нарочитим управним одбором на челу, тек у септембру 1923. г., а на основу Римског споразума и по уговору Државе са Предузећем, који је уговор санкциониран финансијским законом за 1924/25 Tr. Тако је у приватној режији остало само 392,1 кил. приватних жељезница, али у исто време 204,5 кил. државних жељезница узаног колосека налази се такође у приватној експлоатацији код неки рударских и шумских предузећа. Дакле 896,6 кил. (892,14504,5) или 97/ железница налазе се у приватној експлоатацији и у државној 9,142,5 кил.

Ако пређемо сада ка машинској грани жељезничке службе на пругама у државној режији видићемо и овде велики напор за побољшавање. Тако у 1919 г. на свима пругама Краљевине је било:

а) исправних локомотива нормалног колосека 599 ком. а неисправних ЛОЗНА

6) исправних путничких кола нормалног колосека 1482, а неисправних 1106 „

в) исправних теретних кола нормалног колосека 25152 , и неисправних (али без Јужних Жељезница, које су биле тада под приватном управом) 9765 , г) исправних локомотива уског колосека 182 „ и неисправних 147 „