Економист

"249

као правилно и на закону основано одобри, а тужбу као неумесну одбаци.

МТ. Одељење Државног Савета расматрајући овај управни спор по тужби, пресудом својом од 9. децембра 1925. год. Бр. 42684. поништио је напред поменуто решење Министра Финансија са ових разлога: „Кад се из акта овог предмета види, да порески одбор није по поднетој пријави тужилачке банке ценио засебно чист принос од циглане, а засебно од дућана и станова, — то је онда таква радња одбора противна чл. 91. и 96. закона о непосредном порезу, као и одредбама упуства за разрез порезе, одељку под 2, у коме се говори о порезу на зграде, а који пропис наређује: да при доношењу оцене о приватним зградама, порески одбор је дужан да по поднетим пријавама донесе своју мотивисану одлуку и оцену о кирији испише цифрама и словима на пријави, и то за сваку зграду посебно“.

При крају ове 1925. год. можемо дати у погледу ових финансијских спорова, следеће резиме: ми смо већ имали прилике раније, у току 1924 и ове 1925. год. да изнесемо нека

своја гдедишта на развој администрације одн. финансијских управних власти. Видели смо тада, да се менталитет финан-

сијских власти поглавито састоји у строгој заштити државних фискалних интереса. Тај менталитет је и даље остао и благодаргћи њему, може се потпуно с правом закључити, да је повод толиким административним споровима по финансијском законодавству доказ баш тај менталитет. Ако се оставе на страну понеки тежи и деликатнији управни спорови, која су доиста покретани услед тога, што је било спорно како бе се применити какав законски пропис у конкретном случају, јер је давао повода тумачењима услед своје нејасности или супротности са осталим другим финансијским прописима, — сви остали спорови који су се водили пред Државним Саветом, били су последица нарочитог схватања финансијских управних власти, а које је у главном водило томе, да се што боље заштите фискални интереси и што већи приход допре у државну касу.

У овим споровима, а због оваког менталитета, који је веома скрупулозно проведен, и од кога фин. власти нису тотово никако одступале, Држав. Савет је морао бити крајње резервисан да не кажемо чак и неповгрљив, према решењима финансијске администрације. Овакво стање сравњено са стањем пре рата, намеће извесне консиндерације које није на одмет забележити. Познато је, да је наше финансиско стање пре рата било готово нормално. Буџетирање је вршено на редован начин; финансијско државно политичкои привредно "благостање предратне Србије ишло је готово напоредо. Др-