Економист

182

или, тачније, мерење интереса међу појединцима према држави, међу појединцима међусобно и међу групама, а да техничко извођење или уопште све оно што се може да одреди чисто објективно на основу самог познавања факата, остави стручним органима. Што се тиче прве формуле, коју је дало поменуто друштво француских научника у својој декларацији, она има ману неодређености. Под циљевима могу да се разумеју, прво политички циљеви који су израз односа борбе група или односа индивидуе према целини, и према томе мерење интереса, које се поставља као критериум по другој формули: Али под њима могу да се разумеју и чисто културни циљеви разне врсте одн. културне вредности, при чему може да се иде дотле да се подразумевају чак и саме правне институције које се иначе сматрају као техничка средства за обезбеђење законитости и права грађана (на пр. организирање судова које се бар једним својим делом, објективно узевши ствар, може стручно одредити). Али друга формула:) има тај недостатак да се одвећ много може по њој дати стручним елементима. По њој би имали стручни органи да у својим рукама држе многа питања која држе данас политички органи и која не мисле да испусте. Ако се хоће овом формулом да до краја ослободи момент стручности, и стручним органима повери све оно што се стручно може одређивати, онда би се област стручних оргена знатно проширила и, обрнуто, област политичких сузила. Тако на пр. питање о организирању судова — апстрахујући начела права грађана или других — могла би стручна лица да сама решавају та питања — разуме се, у буџетским границама које би поставила стручна лица. Тако на пр. хоћемо усвојити управне судове за административне спорове, или ћемо и за њих задржати цивилне — то би могла сасвим лепо да реше стручна лица. Она би могла у опште да решавају сва питања, да регулишу једним знатним делом, све материје за које се њима политички органи и данас обраћају, да претходно припреме целокупан посао.

Разлика дакле између прве и друге формуле би била што је прво умереније и што готово одговара стању ствари какво је данас (кад се боље мало погледа) у материалном

') Од нас конструисана,