Економист

254

«ступити подизању нове централе. Општина нема довољно „средстава из својих редовних финансијских извора, она би у "том циљу морала потражити ванредан приход, а то је зајам. Међутим изгледи за повољан зајам нису никакви. И због свега овога оваква понуда, као што је ове банке, права је благодет за Београд.

По моме мишљењу у једном делу оваквог схватања има прилично софизма. Приход општински од њена два спојена предузећа — електричне централе и трамваја — расте «стално из године у годину: 1924 године чист принос од њих достигао је завидну цифру од 18.000 000 динара, а по буџету за 1925. годину предвиђен је у износу преко 25 000.000 дин. Ако би се сада Општина одрекла да за једно време од само 3—4 године проширује потрошњу електричне енергије и трамвајски саобраћај, она би из овог чистог приноса добила и нову централу од 12.000 киловата и могла учинити најпотребнију обнову у старој централи. Питање би било решено у главном скоро за исто време као и по горњој понуди само са том разликом, што би отпало давање концесије странцима под врло тешким условима. Резултати и за општинске финансије и за њену комуналну политику били би несравњено бољи. Не треба заборавити да и ова понуда предвиђа за изградњу нове централе, и то са свима резервама у корист концесионара, једно време од 2'/, године.

Ово тврђење, да је Општина у могућности да за поме'нуто време сагради централу, изнео сам на основу званичних општинских података, као и на основу оних који се налазе у горњој понуди, у којој се предвиђа да је за изградњу нове централе потребан капитал од 8—9,000.000 швајцарских франака (90—100,000.000 динара).

Други разлог за концесионирање лежи у општем тврђењу да су политичка тела (држава, општина и др.) у опште неспособне за добру експлоатацију оваквих предузећа ида је "ту приватна иницијатива несравњено боља. Ма колико да има у овом тврђењу много тачности, њему се морају ставити на «супрот врло важна ограничења и примедбе.

Приватна иницијатива (нарочито она у виду акционарских друштва) има јача преимућства над политичким телима само у случајевима када су у питању предузећа чија је ек«сплоатација под јаким угицајем променљивих конјунктура на "тржишту. Код експлоатације ове централе то није случај. Она спада у она предузећа где је тај утицај релативно малии чија је експлоатација од оних упрошћенијих, те су у њима преимућства приватне над јавном иницијативом врло мала. Мредпоставка је при томе, да је управа у рукама савесних и