Економист

285

1917 и 1918 у износи од милијон круна може се унети у би„ланцу милијон динара. Према томе инвестиције које су прављене у почетку године 1919, кад наша валута још није била "тако пала не смеју се валоризирати, па ако је те године неко инвестирао један милијон круна он може унети у биланцу «само 250.000 динара, сходно наредби да се у биланце 4 круне унашају са 1 динаром.

Мислимо да је јасно, да се са оваковим одредбама наша привреда ни у којем случају не може задовољити. Или се валоризацијом има постигнути исправност у биланцима, или нека се пусти да ствари иду и даље својим током. Нема никакова смисла донашати један закон који тек деломично решава један тако важан проблем. Друге државе већ су давно исцрп-љиво решиле питање валоризације биланце, а ми ето долазимо са једним тако недовољним решењем. Позната је чињеница да су цене у почетку 1919 биле знатно ниже од цене које владају данас и да једна зграда подигнута 1919 уз цену коштања од један милијон динара данас вреди најмање 5 милијона динара, па зашто да се и овакове ствари не валоризирају. По основи закона о валоризацији, за базу валоризације узимље се вредност изказана у биланци концем 1925. Познато је да су многа предузећа, специјално инвестиције из прије рата готово сасвим отписале, па према томе све кад им сеи дозвољава четверострука валоризација они од тога немају никакове користи јер је база валоризације разним отписима знатно смањена, па чак и сасвим отписана. Једна зграда подигнута прије рата уз цену од милијон динира и која је отписана до рецимо Дин 100.000 може се мало валоризирати, будући да би се по основи закона могла унети вредност од највише 400.000 динара.

(Основа закона предвиђа да се инвестиције учињене, прије рата могу унети уз четвороструку вредност, односно колико

«су учињене у крунама, уз шеснаеструку вредност. Према томе релација валоризације изнаша 1:4 наиме ! предратни динар

једнако 4 садашња динара. Међутим вредност садашњег динара у релацији предратног динара стоји валутарно 111 а ако узмемо у обзир садашње и предратне цене најмање као 1:16. Предпоставимо ли да је једно друштво обвезано на јавно