Економист

284

инвестиције се разумевају у главном издатци за некретнине, зграде и стројеве па би се према томе смели валоризирати“ само такви издатци. Ну то није никако довољно. Познато једа наши новчани заводи поседују велики број дионица разних подузећа. Уколико се те дионице налазе у њиховим рукама још од пре рата оне их и данас биланцирају по цени коштања, премда је курс данас некима знатно већи. Осим тога нека су подузећа за пословно повољних година те дионице знатно отписале у вредности тако да има случајева да су поједине дионице унесене у биланцу уз курс од ! динара премда им је берзовни курс неколико стотина дингра.

Валоризацијом биланца појединих индустријалних и трговачких подузећа дионичка главница такових подузећа, изражена у данашњим динарима, биће знатно вена него што то. изгледа по данашњим биланцама. Већ обзиром на то, мора се дозволити новчаним заводима, који поседују већину дионица наших индустријалних подузећа, да они са своје стране“ валоризацијом тих дионица, као и својих некретнина утврде праву висину властите дионичке главнице. Несмемо заборавити да шири слојеви поседују примерно дионице новчаних завода а не дионице индустријалних и трговачких предузећа, па се према томе не сме запречити да благодати валоризације не осете и шири слојеви који поседују дионице новчаних завода.

Према томе овај закон имао би важити за сва подузећа обавезна на јавно полагање рачуна, а не само за индустри– јална подузећа, а под валоризацију не би подпале само инвестиције него уопште све што се иоле даде валоризирати.

У 5 1! основе закона предвиђено је у којем се омјеру има извршити та валоризација. Основа за валоризацију сачињавају вредност инвестиција исказне у биланци за 1925 тиме, да се инвестиције које су проведене до године 1916 имају узети уз четвороструку вредност ако су изказане у динарима,. а уз шеснаеструку вредност ако су изказане у крунама. Инвестиције које су учињене у години 1917 и 1918 могу се унети, ако су изказане у крунама уз четвороструку вредност дакле једна круна једнако један динар. Према томе за једну инвестицију која је учињена пре рата па до конца 1916 у износу од милијон динара може се унијети у биланцу 4 милијона динара, а за инвестицију која је направљена у годинама