Економист

296

привредне организације: „Месна организација Савеза хрвашских обршника“, „Задруга :лучких радника“, „Савез југословенских помораца“, „Кафеџијско-гостионичарска Приморска Задруга“ и „Савез индустријалаца и трговаца дрвеном грађом“. Све ове организације изјасниле су се, да потпуно пристају уз молбу Савеза Трговаца и моле Министра Финансија за. што скорије решење. о

Од организација привредника на Сушаку није се сатом акцијом сагласила једино федерација југословенских бродовласника. 8. Анкеша 0 слободној зони.

Пре но што се за питање слободне зоне на Сушаку заинтересовала Трговачка и Обртничка Комора у Загребу, није ипак било јасно, ни које подручје ће слободна зона обухватити, ни какав ће бити њен карактер. Али пошто су заинтересована министарства тражила стручна мишљења својих органа на Сушаку, и пошто је од стране Трговачке и Обртничке Коморе у Загребу заказана анкета, Савез Трговаца у споразуму са осталим привредним организацијама израдио је план зоне, како је замишљају сушачки привредници. У реферату г. Церића, који је на анкети говорио у име Савеза Трговаца, истакнуто је да би царинска зона била једна комбинована зона, тј. таква, да би се у њој могла развијати трговина са иностранством и локална трговина упоредо“. С тога би Сушак и као слободно пристаниште остао, или боље речено, тек би тада постао транзитна лукка првога реда, — бару категорији наших морских лука.

Учесници на анкети .од 9. фебруара, која је одржана у сали градске куће на Сушаку, могу се поделити у три групе. У прву групу иду присталице слободног пристаништа на Сушаку. То су у првом реду све организације сушачких привредника сем бродовласника, и затим представници вароши Каства, Крка и варошица Бакарца и Краљевице, који су се изјаснили за предлог о слободном пристаништу и граду Сушаку. Савез трговаца дао је преко г. Церића изјаву за сло бодно пристаниште без икакве резерве. Савез индустријалаца и трговаца дрвеном грађом, који представља гро велике трговине на Сушаку, пошто је Сушак првобитно и био приста“