Економист

297

ниште једино за дрвену грађу, сложио се у целини са Савезом Трговаца, наглашујући само своје право на магацине и на земљиште на Делти. Адвокат Д-р Червар као заступник двеју великих фабрика на Сушаку, фабрике хартије и фабрике олова сагласио се такође са предлогом о слободном пристаништу, допуњујући га својим примедбама о олакшицама, које би требало дати у том случају фабрици хартије, пошто ова ради искључиво за наш државни монопол.

Друга група учесника на анкети била је за слободну зону у пристаништу, али не за слободно пристаниште и слободну варош. Као представник „Јадранске Пловидбе“ говорио је против слободног пристаништа директор тога друштва г. Дурбешић. Разлози које је он изнео против слободног пристаништа могу се сажети у ових шест тачака: !. Слободна пристаништа оснивала су се раније, у доба колонијалне трговине. Данас је то време у главном прошло и слободна пристаништа укинута су готово свуда у свету; 2. Истина је, да су се многа пристаништа изградила у епоси своје слободне зоне, али су увек при том биле неке специјалне прилике, које су помагале њихово напредовање; 3. приватни капитал би одиста уложио новац у инвестиције за грађевине у слободном пристаништу, али капитал би то урадио и у данашњим приликама, да му држава не чини сметње; 4. стварањем слободног пристаништа слабио би промет странаца преко Сушака; 5. слободно пристаниште постало би легло кријумчарења;6. За унапређење увозне трговине потребни су магацини. Да би се до њих дошло, довољно је стварање слободне зоне у једном делу пристаништа. — Против слободног пристаништа говорили су и представници неких вароши у Приморју и то: Бакра, Ширквенице и Сења. Неки од њих прихватили би предлог о слободном пристаништу на Сушаку једино тада, када би слободна сушачка зона могла обухватити и њихове вароши, или када би те вароши биле засебно оцепљене од националног царинског подручја. :

Трећу групу учесника састављали су делегати Министарства Трговине и Индустрије, Финансија, Саобраћаја и Пољопривреде и Вода, представници Загребачке коморе и њеног одсека на Сушаку и коначно сам председник општине града Сушака. Као представници државе, односно општих интереса

ЕКОНОМИСТ 20