Економист

298

привреде, они су ту били, са задатком да на месту испитају потребе Сушака и могућности остварења предлога о слободном пристаништу, а да при сповођењу у живот тога предлога не буду оштећени ни крупни интереси државни, ни важни интереси народне привреде као целине. „Задатак ове анкеше, према речима генералног секретара Трговачке и Индустријске Коморе у Загребу, — састоји се у шоме, да она докаже, да ће слободно пристаниште донети користи Сушаку, а неће бити на штету општим пншересвима: народне привреде“

Анкета је завршена са констатацијом, да се промет у сушачком пристаништу страховито смањује, да Ријека кочи развитак Сушака, да мали трговци и занатлије пропадају или се селе на Ријеку и да на Сушаку, а са њиме и у целом Хрватском Приморју, влада незапосленост. Сви привредници града Сушака, сем бродовласника обалне пловидбе, налазе, да је једини лек за санацију тих прилика у остварењу слободног пристаништа на Сушаку. Привредници Сушака предложили су на анкети и једну резолуцију, којом се тражи, да држава у циљу остварења слободног пристаништа испошље на Сушак једну комисију, која ће одредити границе и израдити правилник, а биће састављена од делегата појединих стручних министарстава и представника града Сушака и његових привредних организација. Ова резолуција -није могла да буде ни примљена ни одбачена, јер је било неколико гласова против ње, а анкета није се могла завршити надгласавањем.

Сви учесници анкете, — а било их је преко шездесет, сложише се при свршетку у томе, да Трговачка и Обртничка Комора у Загребу образује једну анкешну комисију, у коју ће поред заинтеџесованих привредника и чланова коморе ући и делегати појединих Министарстава. Анкетна Комисија имаће да изради коначан предлог о слободном пристаништу на

Сушаку. Д-р М. Мирковић.

Реална зарада у 1923—29. ГОДИНИ

1. Најпоузданије податке о кретању надница у нашој земљи пружа нам сигурно статистика осигураних чланова