Економист

328

ринио пре издатог наређења о повишеној монопол. такси, јер је наређење Управе Монопола о повишеној монопол. такси у коме је решено да повишење важи од 11. марта 1922. године, одштампано у броју 60 Службених Новина од 17. марта 1929. год. према чему не може бити сумње, да се она повишена такса има наплатити на ову со која је оцарињена 17., 19. и 22. марта 1922. године. Према томе решење царинар__ нице је правилно и на закону основано, и оно се као такво има одобрити, а жалба као неумесна има одбацити“.

Државни Савет решавајући овај конкретан случај по тужби, својом пресудом од 18. фебруара 1926. г. Бр. 31042 одбацио је напред поменуту тужбу са ових разлога: „Да је тужба неумесна и с обзиром на приговор о застарелости потраживања накнаде, као и на немогућност примене више монополске стопе на со. Према чл. 57. цар. закона потраживање накнаде мањка има се извршити у шестомесечном року, рачунајући од дана наплаћених цар. дажбина. Није прописано у којој ће се форми то извршити. Према томе пуноважан је и сваки позив упућен у законском року увознику у сврхи саопштења о потраживању накнаде као и саопштење ма на који начин учињено. Да је потраживање саопштено у року јасно се виде из акта овог предмета. Испод акта ЦБр. 33045 од 11. маја 1922. године упућеног царинарници Радујеван са наређењем, да се наплати разлика између старе и нове монополске таксе на со, тужилац је под својим потписом на дан 30. јуна 19292. године написао „саопштено ми је и молим препис решења ради жалбе“. Деклерације су уплаћене 17., 20. и 22. марта исте године, па отпада приговор против застарелости накнаде мањка. Тим потраживањем тужиоцу није повређен никакав лични непосредни интерес заснован на закону. Решење Министра Финансија Под. Бр. 171 од 1. марта 1922 поред одређивања монопол. таксе на со, назначене су и продајне цене соли. Према томе, повећане су и једне и друге па у колико тужилац има да плати више таксе, у толико је и со продао скупље. Он не само да не подноси никакав доказ да је со продао по нижој цени, него то у опште и не помиње у тужби. Са тих разлога не може се усвојити ни приговор с обзиром на дан кога је ступила на снагу нова монополска такса“.

|. — Управа Б-ских рудника изјавила је тужбу Државном Савету противу решења Мин. Финансија (Ген. Дир. Царина) од 14. априла тек. год. ЦБр. 17849. Тужбени су наводи следећи: „Противу решења Ген. Дир. Царина које горе наводимо, част нам-је поднети тужбу Државном (Савету коју за-. снивамо на овим разлозима:

Тим решењем „оснажено је решење царинарнице у Прахову Бр. 4385 од 14. марта тек. год. по коме се Друштву