Економист

- PO OVO

Б-ских Рудника има накнадно наплатити општинска мерина на увезени брикет а у суми од 26.781.50 динара.

То своје решење Ген. Дир. Царина мотивише тиме што чл. 19. Правилника за извршење закона о Општинској Мерини брикет при увозу није ослобођен од плаћања општинске мерине. ·

- Овај једини разлог, који је у решењу Генералне Дирекције Царина наведен, нетачан је и потиче услед погрешног разумевања чл. 15. Правилника за извршење Закона о Општинској Мерини.

Тај Правилник прописат је 6. марта 1896. године и наравно да је он био удешен према општој Царинској Тарифи која је у то доба била у важности. Његов циљ био је да ослободи од општинске мерине оне врсте угља, чији је увоз у земљу био слободан и није подлежао плаћању царине, па се, према томе, није ни мерио ни на општинској, ни на царинској ваги.

Међутим стање које је постојало -у времену, кад је тај Правилник донет доцније је измењено. Изменама и допунама у Општој Царинској Тарифи од 30. јула 1921. поред каменог и мрког угља по тач. 4. Тар. броја 169, ослобођен је од плаћања царине при увозу и брикет од угља сваке врсте. Следствено да је ово ослобођење брикета од плаћања увозне царине вукло за собом аутоматски и ослобођење од плаћања општинске мерине, јер од ступања на снагу те измене у ТБр. 169 ни брикети се више нису мерили на царинарници пошто је њихов увоз био оглашен за слободан.

Према томе Ген. Дир. Царина погрешно је овде применила закон о општин. мерини и правила за извршење тога закона и ми молимо Државни Савет, да решење Ген. Цар. Дирекције противу кога подижемо ову тужбу изволи поништити и нас ослободити од плаћања општинске мерине“.

У одговору на тужбу Министар Финансија наводи: „У конкретном случају неумесно је позивање тужиочево на измене и допуне у Општој Цар. Тарифи од 30. јула 1921. год. којима се у истим ослобођава плаћања царине брикет од угља сваке врсте, али не и плаћања таксе мерине, која се има обзиром на чл. 15. у вези чл. 16. правилника за извршење закона о општинској мерини наплатити, пошто брикет пом. члановима односно правилника није ослобођен.

Навод тужиоца, да је правилник за извршење закона о општин, мерини био удешен према Општој Цар. Тарифи која је у то доба била у важности неоснован је и без вредности, пошто нова царинска тарифа није изрично ослободила дотичне артикле и плаћања таксе мерине, но само плаћања царине, а с обзиром и на распис Ц. Бр. 3132 од 3 јула 1909 године, по коме, ако је у повластицама повластичара стављено да се

ЕКОНОМИСТ 22