Економист

331

порески уред у Марибору примио и под Бр. 1081/22 унео у државну касу. Али како до реализовања овог уговора није ни дошло, јер су именовани одустали од погодбе, то с обзиром на 5. 77. Пристојб. Закона молиоци имају права на повраћај ове таксе те им се иста има вратити. Са изложеног, а на основу чл. 22. зак. о држ. трошарини, таксама и пристојбама решавам: да се Б. и П. К из Марибора врати из државне касе 16.032. дин, с тим да се овај повраћај на оргиналном уговору назначи. Повраћај ће извршити порески уред у Марибору, пошто га претходно Главна Контрола у смислу чл. 122. зак. о Гл. Контроли одобри, о чему известати Ген. Дир. Државног Рачуноводства.“

Тужбени су наводи следећи: „Такса је правилно наплаћена и молиоци према чл. 22. зак. 0 таксама немају права на повраћај, без обзира што су од закљученог уговора одустали. Позивање на чл. 77. Пристојб. закона је неумесно, јер се право на повраћај стиче само на оссову чл. 22. зак. о таксама, који је дерогирао све раније разне супротне зак. прописе, а на њему је решење стварно и засновано што се из самог решења види. С стога на основу чл. 122. овога закона, Главној Контроли је част поднети Државном Савету своју тужбу с молбом да и горње своје решење изволи поништити“.

У своме одговору на тужбу Мин. Финансија наводи: „Позивање у тужби да се повраћај таксе стицао само на основу чл. 22. закона о државној трошарини, таксама и пристојбама је неумесно, јер чл. 77. пристојб. закона није чл. 22. пом закона дерогиран, пошто је наплата таксе и тражење повраћаја потекло пре ступања на снагу новог закона, који сада за овакве случајеве не предвиђа повраћај, већ на против именовани баш на основу чл. 77. пристојб. закона ову таксу није морао платити, пошто уговор није реализован, а кад је већ платио, онда се појављује случај из чл. 22. зак. о таксама, дакле погрешно наплаћена такса која се именованом морала вратити. С тога ова Дирекција сматра да би тужбу као неосновану требало одбацити, а решење оснажити“.

Решавајући овај конкретан случај по тужби Гл. Контроле, Државни Савет је пресудом својом од 12. марта 1926. године Бр. 2445 одбацио горњу тужбу Гл. Контроле са ових разлога: „По чл. 22. зак. о држав. трошарини таксама и пристојбама даје само право на повраћај наплаћене таксе и прописује рок и начин подношења молбе за повраћај, не наводећи сваки поједини случај неумесно или више наплаћене таксе. Према томе, то је општа одредба која прописује у главном рок и начин за тражење повраћаја, а за сваки појављени случај меродавни су прописи тар. броја под чију примену спада односна такса.

(С тога пом. чл. 22. није могао ставити ван снаге 8. 77.

22%