Економист

269

- Е добијали у Прокупљу, па се до Цариграда није силазило.') _Леслејево посланство год. 1664, упутило се из Београда у Цариград с 200 кола, запрегнутим с 3 или 4 коња ис многим оседланим коњима. Сен-Прист је са својом свитом 1768. од Београда до аригара имао 21 кола“) Арсеније ШИ Црнојевић патријарх кад се са Србима селио у Аустрију носећи моћи Кнез-Лазарове уз Дунав је ишао на „колесницах“, неки на коњу, неки пешке.

Пирх бележи 1829. — да је кнез имао неколико лепих бечких кола и једна лака путничка, и при свем том М. Ј. Милићевић вели да се тридесетих година књегиња Љубица извозила из конака на Зелени Венац на воловским колима с канатама.") Сретен Л. Поповић“) пропраћајући ондашње културно стање, додаје да се за прве владе кнез- Милошеве од Београда до Крагујевца путовало по недељу дана, и то на воловским колима, јер друкчијих није било. Тако је и он пу-товао 1834 год. на колима без и једне чивије гвоздене, јер је све било од дрвета. У турско време нису сени могла видети кола с упрегнутим коњима, а на воловским се јесу (разуме се где-где) возили еспапи, а људи су јахали или ишли пешке.

Али се поступно све веће богаство осећало особито по равницама. Прота Матија Ненадовић прича»): „кад CMO ja H Чупић дошли у ордију, застали смо попа-Галоњу из Мачвеи више од 200 кочија где догоне дрва и траву и други измет по ордији Турцима чине“. Вук вели да за његова времена није био обичај да се на колима путује, нити коњских кола има где на другом месту осим равне Мачве и гдешто у пожаревачкој нахији. Куд кола могу ићи товари се на волујска кола, што се неби могло натоварити на коње. Сретен Л. По„повић додаје, да се у Србији још за последњих година владе кнез-Милошеве коњи нису у кола упрезали у Шумадији и тешко се која кућа служила коњима, осим јахања и вршидбе. По овоме излази да је врло вероватно да и она многа мач"ванска кола, која помиње прота Матија нису била коњска него

7) Споменик 37, 95.

2) Чупићева Год. 17, 88, 149, 152. 5) Чупићева год. 22, 42.

4) Путовање, 7, 192, 207, 308

5) Мемоари. 183,