Економист

377

је година била нарочито критична за енглеску угљ. индустрију. Види се из овога да продукција угља у Енглеској није могла после рата никад постићи свој предратни ниво.

Али скупо гориво повукло је за собом високе производне трошкове, па и беспослицу у другим енглеским индустријама тако да је број беспослених у овој земљи био већи но у другим. Општа економска снага Енглеске доведена је у питање јер је попустио њен темељ — рударска угљена индустрија.

Право решење овакве кризе у индустријској земљи као што је Енглеска, било је да се производни трошкови толико снизе да се страна конкуренција може издржати без икаквих _ такса или премија. Али тим се путем није хтело поћи, него се тек сад то покушава.

Радници су своје захтеве, нарочито у погледу надница и времена рада, одржавали па и појачавали. Претећи увек штрајком они су успевали да своје већ задобивене позиције сачувају и нове услове постављају. Тако се то дешавало у више махова Од важнијих успеха је онај од !. маја 1924. г. када су радницима рударски предузетници, још под утиском повољне коњуктуре за време Рурске окупације, дали минималну надницу од 339/б изнад оне у 1914. год. поред других мањих повишица разних додатака.

Лане, јула месеца, дошло је опет до сукоба и енглеска влада, да би спасла земљу од потреса који наноси велики штрајк, реши да од 1. августа 1925. год. до 1. маја 1926. плаћа нарочиту субвенцију рудницима који би се иначе морали затворити услед губитака. Већ је дакле лане производња коштала више но што вреди произведени угаљ на самоме рудвику. Енглеска влада је сматрала ову субвенцију као привремену да би се омогућило сопственицима и рударима да се сложе у погледу побољшања рада у рудницима и снижења производних трошкова. р

За девет месеци ова је субвенција испала два пут већа HO што се очекивало: преко 24 милијона фунти стерлинга или 6 и по милијарди динара. Ово је био тежак терет за државни буџет, а угљена индустрија није се много помогла јер суи производња и извоз угља спали у 1925 према 1924 год. Свака тона произведеног угља добила је просечно преко ! шилинг од државе.

ЕКОНОМИСТ 25