Економист

378

Од 800 рудника само једна четвртина могла би егзистирати без субвенције док би 600 рудника морали бити затворени јер вредност њиховог произведеног угља не би могла покрити радничке наднице.

(Сама влада, да би имала тачног обавештења о стању у угљеној индустрији, одредила је специјалну комисију 5. септембра 1925 да свестрано испита стање и поднесе предлоге за побољшање услова у раду, како би индустрија постала способна да издржи конкуренцију без субвенције макакве или туђе помоћи.

Ова је комисија радила неколико месеци и поднела је свој извештај 6. марта ове године. Извештај је изнео 300 страна, штампан је о државном трошку и продаван јевтино народу. Овај извештај доживео је највени овогодишњи енглески штрајк. Он је важан нарочито због тога што га је енглеска влада у свему усвојила и решила по њему да поступи, те је тако народ био обавештен о намерама владином.

Анкета, коју је извршила комисија, је потпуна, прегледани су рудници, саслушани су сопственици рудника и радвици. Све што се односи на угљену индустрију споменуто је у овом извештају и комисија је дала о сваком предмету своје мишљење.

Најглавнији закључак комисије је ово:

Угљена индустрија не може више опстати под садањим условима. Државна субвенција не доприноси нимало правилном решењу кризе те се мора обуставити. Производни трошкови морају се спустити тако да енглески угаљ на међународној пијаци може издржати конкуренцију страног угља. Ово се може постићи: реорганизацијом рада и управљања у рудницима и смањењем надница и повећањем, бар провозорним радног времена.

Уједно је комисија нагласила да се она не може упуштати и давати решења по овим последњим питањима, већ да треба то оставити рударским предузетницима и радницима да се, међусобно, о својим узајамним односима погоде. Енглеска влада је, усвојивши у свему овај извештај желела да остане страна у овим преговарањима, али то јој није успело, јер предузетници и радници нису се могли сложити. Мада су пристале обе стране на комисијски извештај и њене закључке,