Економист

379

зипак се нису могле регулисати ко ће први да почне поступати по њему. Радници нису хтели ни чути да им се наднице спусте, "већ су тражили да остану какве су од 1924 год. (33'%, изнад предратних) и да се радно време не продужава, уједно су изражавали сумњу да руд. власници неће извршити реорганизацију коју тражи комисија и зато траже да власници прво изврше ову реорганизацију. Власници су тражили обратно, што изгледа нормално, јер се темељне реорганизације које престављају "стално решење садашње кризе не могу извршити од данас "ло сутра, као што је и комисија истакла.

Било је у току преговарања, малога попуштања с једне и с друге стране, под притиском владе, али су радници, под претњом генералнога штрајка, мислили присилити владу и „сопственике рудника да усвоје њихове услове.

Влада пак желећи правилно решење, није могла натраг: усвојила је извештај комисије и морала се њега придржавати, али је ипак пристала да продужи плаћање субвенције још 15 дана само да би омогућила да се започети преговори могу завршити; сопсвеници су тражили да се спусте наднице, дајући 20"/, изнад предратне, но радници на то нису пристали и, поред тога што су великој већини сопственици рудника и сами отказали посао, ступе са својим друговима из транспорта металургије и др. индустрија, у штрајк.

Сумњиче вође радничког покрета да им није циљ само економска борба за одржавање доброг стања, у коме се налазе енглески рудари, већ да имају и политички циљ. Као: плаћање субвенције од стране државе повлачило је за собом контролу државе над радом руд. предузетника, а неке политичке странке имају то у своме програму; национализацију рудника т.ј. одузимање рудника без икакве одштете од сопственика и стављање под државну управу. Према томе плаБајући субвенцију рудницима држава почиње да извршује овај део њиховог програма.

У прилог тога да штрајк има и политички циљ наводи се: генерални штрајк не представља економску борбу за побољшање услова живота једног реда, већ баца у беду огроман број -људи који су онда готови на све па да помажу и политичке млреврате; исто тако обустава рада у штампаријама и обу-

25%