Економист

410

последица осуде за извршену ма коју трошаринску кривицу, како се супротно истиче у тужби, него се она губи чим се утврди ма каква злоупотреба без обзира на последице које ова за собом повлачи. Према томе, та злоупотреба не мора да буде квалификована у трошаринским прописима као кривица, већ се под њу има подвести и сваки поступак повластичарев који доводи у питање његову савесност. Злоупотреба није поближе окарактерисана због тога, да би се јаче заштитила повластица, јер није могуће у сваком случају, утврдити, да је кажњивим начином нестао мањак #, што је најбољи доказ овај спор. |

Таквом се злоупотребом има сматрати и неоправдање мањка преко 4", који се по тач. 59. пом. члана не узима у обзир приликом годишњег обрачуна. По прописима тога члана повластичар је дужан да води тачне податке о количинама набављеног и утрошеног бензина, и да их има стално у виду, па на њега пада и терет правдања показанога мањка преко 49. Ако га не може оправдати, доказ је да није водио довољно рачуна о бензину, чиме је повредио своје дужности наметнуте му наведеним прописима“.

IV — Г. Б, из Кладова поднео је тужбу Државном Савету противу решења Министра Финансија (Ген. Дир. Царина) од 10. јануара 1925. г. Н.Бр. 59356 и молио је, да се исто решење поништи као противно закону. Тужбено решење гласи: „Расмотрио сам овај предмет па сам нашао да је потраживање молиоца неосновано из разлога: што су царинске дажбине и државна трошарина по декларацији увозној ЦБр. 40594 правилно наплаћене у смислу чл. 3. закона о општој цар. тарифи у вези расписа Ц.Бр. 312 од 1995. године“. Из тих разлога је овим решењем Министра Финансија одбијен од тражења.

Тужбени су наводи следећи: „Извозном Декларацијом Бр. 7 од 13. јула 1924 године извезао сам 19 гвоздених буради у Румунију преко царинарнице у Кладову с правом повратка у законитом року, ту сам бурад напунио бензином па сам бензин оцаринио код исте царинарнице увозним де клерацијема Бр. 4 и 5 од 17 и 18. јула 1924 године.

Условне царинске експедиције извозне или увозне постоје зато, да роба страног односно домаћег порекла може ући односно изаћи из земље и да се неповређена после датог законског рока опет врати на своје првобитно место. Ако та роба у то време претрпи извесних измена (ако се један део прода или ако се она купњом повећа), онда се с њом поступа по цар зак. тако, да се цар. дажбине не враћају за продати део односно да се наплаћују за увећани део.“

У одговору своме на тужбу, Министар Финансија наводи: „Наводи тужиоца немају законског ослонца па као