Економист

414 · =

ни 100 кг. сировог челика, камоли 100 кг. ваљаних прерађевина, јер извесни делови изгору у пећи, а други прелазе у шљаку, док опет неки отпадају при ваљању (валцсинтер); 3) царина се на сировину плаћа много месеци пре него што се: израђени артикал уновчи, те је према томе за цело то време производња оптерећена каматама плаћене царине; 4) производња кованог жељеза и његових производа оптерећена је осим царином на сирово и старо гвожђе, још и царином целог реда других потребштина, као што су угаљ, магнезит, цигља, мазива, електрични материјал и т. сл. Према томе се оптерећење за израду 100 кг. сировог челика калкулише овако: од 80 кг. старог гвожђа са споредним пристојбама зл. дин. 0.: „ 90 „ сировог гвожђа са споредним пристојбама , ,„ 0. „ 17 „ страног угља у колико се мора употребити, ,„ 0. „ 100 „ сировог челика за остале потрепштине , ,„ 9. што чини укупно зл. дин. |. Овој се своти има додати губитак камате за просечно 8 месеци од плаћања царине на потрепштине до наплате износа од гтовог por O што чини у најмању руку 10% или ; – 19 тако да укупна свота већег оптерећења потрепштина износи:

to| 05 со бо сл о о 00 ср сл

а) код сировог челика . 221

6) код ваљаних производа (гвожђе. у шипкама) услед губитка отпадака од најмање 8'/, aa ra ва 0.17 2.28.

што износи укупно

Према томе је и закључак Др. Топаловића, да је фабрика у Јесеницама у новој тарифи са 0.88 Дин. од 100 кг. у добитку погрешан, јер је она напротив у губитку са 0.28 Дин. Тај се губитак додуше односи само на жељезо у шипкама из тар. бр. 556/3а, а не и на жељезо из виших царинских ставака, али се баш гвожђе овог тарифног броја 536/3а, противно тврђењу Др. Топаловића, у претежној мери израђује у нашој земљи и то не само у Јесеницама, већ и у свима осталим жељезарама. Тако је у лето 1925. год. бачено на домаће тржиште 11.800 тона жељеза из т. бр. 596/За, а само 2.400 тона жељеза из т. бр. 536/36, и 680 тона из т. бр. 596/4a. Али осим тога она боља заштита за производе т. бр. 596/36 (жељезо у тракама) већ и зато не може надокнадити слабију заштиту тар. бр. 586/3а, што је губитак од отпадака код ове врсте производа, а нарочито код хладно ваљаног жељеза у тракама знатно већа.

Значајно је за тенденцу, која Др. Топаловића руководи у његовим разлагањима и та околност да он ћутке прелази. преко царинске заштите за жицу. Док је извучена жица у