Економист

433

-да оне обитељи које имају укупни доходак од 3600 динара налазе се у таковом положају да могу плаћати и порез на укупни доходак. Осим тога убирање тог пореза код особа који располажу са тако маленим укупним доходком стајало би државу доста скупо, у неким случајевима и више него што би изнео и сам порез. Будући да порезни кључ за укупни доходак до 5000 динара изнаша 2 и || 5], то би такова кућанства морала плаћати годишње по овом порезу најмање 90 динара.

Из изнесенога, као и обзиром на егистенцминимум који вреди у другим државама тражимо да се тај и код нас повиси и да изнаша најмање 6000 динара. Ни тај износ не би био довољан, ну ипак водимо рачуна о потребама наше државе као и ниском стандарду живота који важи у широким слојевима нашега народа.

Поред егзистенцминимума важна је и прогресија овога пореза. Према основи та прогресија изнаша:

од првих започетих 5.000 — динара са 2.5", „ наредних започетих 15:.000— – „ 4:59 5 = = 20.020— = = брује - 2 : 25.000— – И a 5 5 35.000— и PRE BJE = 5 = 50.000 — > JO); | = - 100.000— 5 о 5 ; - |BOJO000 0 0. 120 : : – 2060 (00 OJ 3 = х ЕД 400.000 — и АНЕ „ преко износа од 1,000.000— а МОНЕ

Ова прогресија, ако је сравнимо са предратном прогресијом изгледа превелика. Ну ако узмемо у обзир, да су после рата државни издатци далеко већи него што су били пре рата и да те издатке у првом реду имају да подмире боље ситуирани слојеви, онда се морамо помирити и са овакдвом прогресијом. Осим тога морамо узети у обзир, да се приход од рецимо 100.000 динара као не опорезује са 11, тако да би порезник са таковим приходом морао платити 11.000 динара, већ се првих 2000 динара опорезује са 2,59, затим 15.000 са 45", онда 20.000 са 6.595, затим 25.000 ca 7%,, a остатак од 35.000 ca 8.5", Tako да укупни порез изнаша не 11.000 динара, него само динара 6.650.