Економист

434 =

Осим тога не смемо заборавити, да се на порез на укупни доходак не могу у будуће ударити било који прирези, па тако ви самоуправе, у првом реду општине неће моћи више да на овај порез одређују прирез који је у много случајева изнашао неколико пута више него сам порез, па никакво чудо што је доста пута порез изнашао више него сам доходак. Које онда чудо да је порезни морал био низак, веома низак. Превисока -порезна стопа, сили порезника да у много случајева у кривим пријавама и затајивањима тражи излаза испод несносног порезног терета.

Прогресија у другим државама знатно је већа и доста пута до-тиже и половину укупног прихода па тако често сличи више конфискацији него порезу. Тако примерице изнаша прогресија у

Немачкој од 109, до 60",

Аустрији од 69; до 45"

Чешкој од 1.6%, до 46.9))

Маџарској од 1", до 40'

Пољска од 2", до 60% док у Великој Британији, класичној земљи пореза на укупни доходак, прогресија, инцлусивно „income (фах“ иде до 52.5'/,.

Кад уочимо прогресије у горе наведеним државама морамо признати да наша прогресија, и ако је висока није превисока, бар ни издалека неда се успоредити са прогресијом у другим државама. Додуше у ово последње време, у неким од ових држава прогресија је већ и ради порезног морала нешто снижена, ну ипак је неколико пута виша од прогресије која је код нас предвиђена. |

Што се тиче саме раздеобе порезног кључа код појединог износа, дало би се ту много тога приговорити. У сваком случају прогресија код нижег укупног доходка морала би полаганије расти него што је у основи, зато би прогресија код већег укупног прихода опет могла бити већа.

Према томе закључак би био следећи: и успркос потешкоћа на које ће овај порезни систем код нас наићи, њега треба апсолутно увести и |све подузети, особито у порезној администрацији, да он у будуће буде наш главни непосредни порез и главни ослон наших државних финанција уопште. Егзистенцминимум треба повисити на најмање 6.000 динара. Тиме држава не би много изгубила, будући да трошак код оних

|,