Економист

426

према прорачуну од 12 милијарди 504 милијона динара одговара једном постотку од 13%,. Тај је постотак доста низак иако државе са протежно аграрним карактером тежиште др“ жавних прихода морају пребацити на индиректне порезе као. трошарину, царине, монополске пристојбе и таксе. Како се са новом порезном реформом, по изјавама позваних фактора не иде за тиме да се повећају државни приходи на непосредним порезима, него да се дође до изједначења у порезним теретима за све крајеве државе, то морамо узети да се од ових нових пореза очекује једнаки порезни ефекат, наиме приход од нешто преко једне милијарде 600 милијона динара годишње. Додуше у мотивима основе закона о непосредним порезима нема никакових података по којима би се дало закључити, који се финанцијални ефекат очекује од појединог пореза као и од читаве реформе.

Према подацима о примитцима на непосредним порезима као и свим прирезима инклусивно 30'|, и 500", прирез у првих 11 месеци буџетне године 1925/26 унишло је на

непосредним порезима — Дин. 997.293.299.30

ванредним прирезима „ 497.462.230.95

свега Дин. 1.424.685.529.85

ако томе прибројимо и рату за 12. месеца излази да је на непосредним порезима унишло Дин. 1.554 милијона.

Од непосредних пореза и ванредних приреза који су унишли у 11 месеци буџетне године 1925/26 одпада на

Покрајина Број становника Уплаћени порез По становнику Хрватс. Слав. 2.709.724 271.672.559 100 дин. Босна 1.876.543 188.010.464 100 „ Војводина 1.880.425 419.191.206 290 „ Словенија 1.056.464 904.581.766 193, Далмација 597.070 39.740,399 69 Србија Црна Г. 4.372.689 309.379.070 7/0) a

И код потпуно изједначеног порезног система бити ће разлике у порезним теретима појединог краја, из једноставног разлога јер структура свих предела наше домовине није једнака. Поред ванредно богатих крајева има и ванредно сиромашних, па је јасно да порези прерачунати на појединог становника не могу бити једнаки. Кад би случајно и били, то би