Економист

476

године није било, по наведеним податцима, провоза тих животиња преко солунске луке.

Имајући у виду све околности, може се закључити да су, у питању извоза живе стоке, наши статистички подаци, поред свих њихових недостатака, далеко ближи стварном стању од грчких статистика.

Поређење наших и грчких статистика о међусобном промету мртвог брута показује велике разлике, често пута много веће него у подацима о промету живе стоке, и те је разлике веома тешко, гдекад и немогуће објаснити. Примера ради прегледаћемо овде податке о извозу најважнијих наших производа у Грчку. У првом реду долази промет наше хране са Грчком. Статистике показују ове диференције (за 1924 годину):

Производ Наша статистика Грчка статистика. Пшеница 10.654.585 кгр. 7.280.049 кгр. Јечам 14.366.968_,„ 7.872714 , Кукуруз 2.310.245., 971.360 _, Остала жита 3.220.505., 1.113.764 , Пшен. брашно 124 10218 ЛИ У О АНЕ Кромпир 5.119439, 4446.667 Пасуљ 8.074.374 , 4.648.774 „

Као што се види, на сваком артиклу, сем пшен. брашна, постоји мањак код Грка, односно вишак код нас. Одакле те разлике, кад су Грци примили све оно што смо им ми предалир Јесу ли наше статистике тачне» Нема разлога веровати да нису тачне у погледу на количину извезене робе, нарочито да су преувеличане. Експедитори су пре имали интереса да декларишу мање робе него што стварно извозе. Вероватно да има нетачности као последица погрешног сабирања и брзога рада, али с обзиром на евиденцију која се води оне не могу бити велике. У осталом, подаци наше Коморе у Солуну о ариважу наших производа прилично се слажу са нашим званичним статистикама. Према тим подацима, у Солун је приспело 1924 год. из наше земље 780 вагона пшенице, 860 јечма, 275 кукуруза, 390 кромпира, 580 пасуља. Имајући на уму да су већином то били вагони од 15 тона, долази се до закључка да се ти подаци подударају са нашом статистиком.