Економист

477

о извозу. Међутим, сва роба приспела у Солун није се задржала у Грчкој: око 40 вагона јечма отишло је за Сирију, око 50 вагона кукуруза за Француску и око 160 вагона пасуља за Француску и Турску. Грешка — у осталом незнатна наше статистике налази се само у погледу на праву дестинацију робе. Кад се та грешка корегира, остаје ипак велика разлика између наших и грчких података. Та разлика! може се објаснити једино небрижљивим сређивањем грчких статистика, а вероватно, у извесној мери, и нетачним декларисањем приликом царињења робе у Грчкој. Нетачности при сређивању статистике у Грчкој у толико су вероватније, што се тај посао састајао из више операција, пошто су се царине наплаћивале од оке, а статистика гласи на килограме. Интересантно је поређење података о промету дрва за гориво и ћумура. Наша статистика извоза тих артикала може са сматрати као тачна, јер грешке у погледу на праву дестинацију робе ту не може бити, пошто се све дрво и сав ћумур који извозимо за Грчку потроши у Грчкој. Реекспелиција тих артикала за сад не постоји. Па ипак, разлике у подацима су веома велике. По нашој статистици, ми смо извезли за Грчку 9,466.836 кгр. дрва за гориво. Из грчке стгтистике види се да је Грчка увезла тога артикла укупно 95.802.308 кгр. и то 3.460.225 кгр. из Албаније, 565.225 из Додеканеза, 214.794 из Италије, 909.073 из Турске, а остатак од 652.908 кгр. из „осталих земаља“ где спада и наша земља!... Да су ови подаци апсолутно нетачни, бар у колико се тиче увоза из наше земље, то се може видети и из података грчких железница о броју вагона товарених дрвом, које је примила од наше Ђевђелијске станице. На промету ћумура разлика је мања, пошто је код нас забележен извоз у 1!.098.830 кгр. овог артикла, док је код Грка нотиран увоз од 914.705 крг. Упоређење статистичких извештаја о промету нашег грађевног дрвета представља један доста сложен посао, због велике разлике у царинској класификацији тих артикала код нас и у Грка, и због другојачег означења количине тога промета. Ми смо извезли за Грчку: дрва за грађу 34.799.271 кгр., дрва у облицама од лишћара 410.088 krp., од четинара 587.460 кгр., букових прагова 178 комада, храстових прагова 208.946 комада, дуге за бурад 1.948.880 кгр. Изражено у вагонима од