Економист

478

10 тона (односно од 200 комада за прагове) све то представља количину од 4.812 вагона грађе, Грци су извезли из наше земље, по њиховим подацима, 71.342 кубна метара дрва за грађу, 303 кб. м. дрва за бродске конструкције, 42.110 кгр. дасака за сандуке, и 3.052.859 кгр. бачварског дрвета. Изражено у вагонима од 10 тона (односно од 20 кб. метара) све то чини око 3.890 вагона грађе. Разлика у укупном износу појављује се поглавито:

1) Због разлике у нотираним количинама извоза односно увоза бачварског дрвета (дуга); и

2) Због разлике у количини железничких прагова. Из грчке статистике се уопште не вида да ли је тамо уведен велики увоз наших железничких прагова. Како је највећи део прагова узела грчка држава, то вероватно да увоз прагова није уведен или да је уведен (у групи грађевно дрво) само делимично. Што се тиче бачварског дрвета, грчка статистика бележи већи увоз него што смо ми извезли. Прилична разлика у 1.108 тоне изгледа нам необјашњиво другојаче, но грешком у рачунању и у сређивању података.

Најзад, додирнућемо још податке о промету црепова, цемента и каменог угља. Ми смо извезли 26.371.033 кгр. црепова за Грчку, у вредности 17.021.585 динара. Грчка статистика не означује колико је црепова увезено из наше земље. Она нотира укунан увоз од 4.444.887 комада у вредности 8.072.650 драх. Од тога је увезено из Италије 1.728.708, из Француске 1.195.882, из Турске 159.419, а 1.360.888 комада из „осталих земаља“ где спадамо и ми. Из прегледа по категоријама види се да се наше учешће у томе увозу рачуна са 1.078.876 комада црепова. Имајући у виду и наше податке долази се до закључка да сваки наш цреп извезен за Грчку има да тежи преко 25 кграма!...

У нашим статистикама забележен је извоз за Грчку у 1.448.508 кгр. угљена, каменог, мрког и лигнита и 65.567.554 кгр. цеменша. По грчкој статистици, у Грчку је увезено из наше земље око 10 милиона кила угљена. Премда је велика разлика у подацима о угљену изгледа неприметна према диференцији која су показује на цементу. Факат да се цемент не извози (осим изузетно) железницом преко Солуна него бродовима преко јадранских лука, отежава евиденцију овог