Економист

480

Диференције су велике, сувише велике. Ипак, далеко од по: мисли да правимо парадоксе, ми ћемо рећи да су и наше и грчке цифре овде у главном тачне. Нема сумње да је сва, или безмало сва означена роба у нашој статистици увезена и оцарињена код нас као роба грчког порекла. С друге стране, поређењем са подацима прибављеним код грчких железница о броју и количини експедиција из Грчке за Краљевину С. Х. С. утврђује се приближна тачност грчке статистике. Откуда онда долазе разлике» Одговор је прост: у већини случајева отуда што смо грчку робу куповали посредно (од Трста, Ријеке ит.Д.) и што смо, често, као грчку робу сматрали многе артикле купљене из транзитних магацина у Солуну. Лимунова и поморанџи грчког порекла ми заиста нисмо увезли више него што је то забележено у грчкој статистици: остатак сачињавају поглавито сиријске поморанџе и талијански лимуни које смо куповали у Солуну. Разлика у подацима о увозу рошчића има исто порекло. За урме то исто важи: Грчка их уопште и не производи, те не може бити речи о урмама грчког перекла. Грчка увози урме као н ми, али их увози директно из Египта и осталих крајева Африке, и увози их више за нас, него за себе. Што се тиче сувог грожђа, смокава и маслина, Грчка их шаље нама директно само у нотираним количинама. Међутим највећи део тих производа узима јој Италија, која нам их после делом препродаје, истина чувајући им брижљиво грчко порекло. Отуда се у грчкој статистици види већи извоз тих производа за Италију, а мањи за нашу Краљевину.

Ове појаве посредништва и, нарочито, нетачног декларисања порекла објашњавају и разлике у респективним подацима за многе друге артикле. Ми ћемо навести још само неколико примера.

Производ Наша статистика Грчка сташистика. Уље маслиново 298.593 кгр. 150.663 кгр. Сирове коже 658.463 , 7196 Вуна 855.674 „ 246.466 „ Сапун 1144 759 4, 241.194 2 Памучно предиво 1,201.248 ~, 27/5:550 7 А

Наше цифре о увозу маслиновог уља обухватају не само грчки