Економист

481

зејтин, него и уље купљено у солунским транзитним магаци“ нима. Исти је случај и са кожама, које су долазиле такође из Египта и Француске под грчком марком, са вуном, која је гдекад била турског или енглеског порекла, са предивом, које је, премда купљено у Солуну, чешће било енглеског и италијанског него грчког порекла. Свакако, грчки подаци O извозу граке робе нису потпуно веродостојни, али се ипак више подударају са фактичким стањем него наши. Изузетак овде чини само цифра о извозу сирових кожа из Грчке, која је у наведеној статистици апсолутно нетачна. Позната је чињеница да смо 1924 године увезли око 30 вагона грчких кожа, а то свакако износи мало више од 7.796 килограма...

Опште узевши, кад је у питању увоз грчких производа у нашу земљу, потребно је консултовати грчку статистику, која доста тачно нотира количине и вредности непосредног извоза из Грчке. Те цифре треба употпунити подацима о посредној трговини, који се могу добити опрезним и зналачким поређ=њем са нашим статистичким извештајима. У сваком случају, наша статистика може послужити, за проучавање увоза грчких производа, као помоћна, а никако као основна грађа.

V.

Један од главних недостатака статистике спољне тргоговине како у нашој земљи тако и у Грчкој, то је ван сумње одсуство података о правцима кретања спољне трговине. Статистички извештаји показују — ма да прилично нетачно порекло увезене и дестинацију извезене робе. Али којим је путем колико робе прошло и у коме правцу, то се у статистикама не налази. Ти у многоме погледу веома корнсни подаци бележе се у граничним царинарницама и свакако се усредсређују у дирекцији статистике, али се њима не даје места у статистичким публикацијама. Зато се, у случају потребе, морамо служити приватним статистикама које добијамо од железничких администрација и од лучких уреда, како бисмо створили слику о промету робе у одређеном правцу, у нашем случају преко Солуна и Битоља и преко јадранских лука.

Како у погледу званичне статистике која се издаје на основу царинских извештаја, тако исто — и још више — подаци које имамо од железничких администрација и лучких