Економист

491

рекосмо, фискална аутономија, при чему би свака покрајина имала из својих властитих прихода да покрива своје властите потребе. Ово би било васпитно средство, да се код народа одомаћи уверење: да општа државна каса није ништа туђе, што би требало растрзати, већ нешто заједничко, што треба штедети.

Овај лек, који је несумњиво задовољио финансијске поступке, стоји у колизији с овим политичким тежљама, које настоје да се од федералне прави унионистичка држава.

M. T.

Лични расходи по државном буџету за 1926 — 1927. ГОД.

Буџетом за 1926—1927. год. предвиђено је на личне расходе (плате свега особља, додаци на скупоћу и пензије): 4 милијарде и 458 милиуна динара.

У предратној Србији, по завршним државним рачунима, сви ти расходи износили су:

1907. год. . . . . 38 милиуна, а 1911. год. . . . . 38 милиуна дин.

У току од 4 године повећање је износило 5 милиуна динара. Под претпоставком, да би то повећање ишло истим темпом — сваке 4 године по 5 милиуна дин. — лични расходи у предратној Србији износили би 1927, год. 58 милиуна дин. И ако би се могло рећи, да је то повећање претерано, ипак ћемо узети округло 60 милиуна динара.

Према броју становника у данашњој проширеној Краљевини, ти издаци требало би да изнесу 240 милиуна предратних динара, што по курсу 1:11 износи 2 милијарде и 640 милиуна данашњих динара. Међутим, као што смо навели, лични расходи за 1926 1927. год. износе 4 милијарде и 458 милиуна, дакле за ! милијарду и 818 милиуна динара више!

Морали бисмо заузети велики простор овог листа када бисмо претресли личне расходе свих министарстава. Стога ћемо се задржати на Министарству Финансија, као најпозва-

32%