Економист

492

нијем да води рачуна о расходима уопште, и на три нова министарства, која су зименила Минист. Народ. Привреде.

Лични расходи свих надлештава Министарства Финансија. износили су:

_ 1907. год. = . . . _ . 9,185.000 дин, а 198 стод. _ . . -_- _ 92.5355.000 дин.

Повећање за 4 године- износило је 400.000 дин. Укупно повећање за даљих 16 година (1911—1927.) изнело би 1,6000.000 дин. Према томе, лични расходи Министарства Финансија за предратну Србију у 1927. год. достигли би цифру од #,135.000 _ дин. Узећемо, да би се за то време ти расходи удвостручили и да би изнели 5,070.000 дин.

За данашњу Краљевину ти расходи имали би бити 4 пута већи, што износи 20,280.000 дин., односно по курсу (1:11): 223 милијуна. Међутим, по буџету за 1926—1927. год. ти расходи износе 353 милиуна, дакле за 130 милиуна дин. више.

Број службеника у Министарству Финансија несразмерно је увећан. Године 1911. у свима одељењима тог Министарства било је око 120 које чиновника, које званичника, које служитеља. Буџетом пак за 1926—1927. год. предвиђено је:

чиновника 549 званичника 165 дневничара 12

хонорар. чиновника · 93 служитеља ; 117

укупно: 996 службеника.

Ако је у једној земљи, која је по броју становника постала 4 пута већа, потребно је 4 пута више судија, професора, учитеља. полицајаца ит.д., није потребно 4 пута веће особље у централама. Али, овде није у питању 4 пута, већ 8 пута веће особље!

У овом погледу нарочито пада у очи Генерална Дирекција Државног Рачуноводства.

Год. 1905. у целом Главном Државном Рачуноводству и целој Главној Државној Благајници било: 18 чиновника, 6 званичника и 4 служитеља — укупно 28 службеника, а данас Генерална Дирекција Државног Рачуноводства има: