Економист

493

чпновника 255

званичника 60

дневничара 6

: служитеља 70 укупно: 391

Уз то је још буџетном предвиђено 500.000 дин. за плаБање хонорара нарочитим лицима за израду завршних државних рачуна!

Пређе, док је било 3—4 књиговође, на време су састављани буџети и склапани завршни државни рачуни; а данас, кад је на окупу једна маса чиновника, буџети се никад на време не састављају, а о завршним државним рачунима ни помена нема!

Садањи одсек Главног Књиговодства има 40 чиновника од којих су: 18 књиговођа и 10 помоћника књиговођа. Уз то, одсек за израду завршних државних рачуна има 20 чиновника, од којих су: 3 инспектора, 12 књиговођа и 5 помоћника књиговођа. Зар је то мали број службеника да савлада један посао који су пређе савлађивали 3—4 књиговође уз припомоћ два помоћника, који су радили на дневницима примања и издавања» Не, не лежи узрок у малом броју особља, већ, на против, у великом броју, кад нема реда, кад нема дисциплине, а нарочито кад одозго нема јаке воље да се интензивно ради и успех постигне.

У погледу личних расхода одликују се три нова министарства, која су издвојена из предратног Министарства Народне Привреде, а то су: Министарство Пољопривреде и Вода, Министарство Шума и Рудника и Министарство Трговине и Индустрије.

По завршеном државном рачуну за 1911. год. лични расходи целог Министарства Народне Привреде износили су за ту годину нешто мање од 1,690.000 дин. Узимајући у обзир периодична повећања, ти расходи могли би у току од 16 година попети се највише до 3,000.000 дин., што по данашњем курсу износи 33 милиуна дин. При данашњем четири пута већем становништву, ти расходи требалиби да данас износе 132 милиуна, међутим по буџету за 1926.—1927. годину они износе 202 милиуна динара! Док је раније Министарство Народне Привреде имало укупно око 580 службеника, данас