Економист

“

Затим је ту уску мрежу, која треба да буде једна органска целина раскомадао, нормализирајући уске пруге Крушевац— Чачак, Нови Пазар—Увац па чак и Добој—Сарајево — Метковић. с

Истина ова ће се последња нормализирати, кад се изради пристаниште на ушћу Неретве, нашта, врло је вероватно не-Ћемо тако дуго чекати. Кад се то буде урадило, онда ће оволика мрежа уских пруга бити потпуно упропашћена.

Г. Миленковић је у овој својој књизи ставио себи један без мало физички немогућ задатак. Он је хтео да реши не само питање генералних праваца појединих пруга, већ и најмање детаље, хтео је да даде чак и дефинитивне планове. За то је он преписивао многе реферате Дирекције за грађење, у којима су та детаљна питања решавана. Али преписујући те реферате, он их није критички одабирао; није био у стању да види, који су тачни па само њих да искористи, већ је увимао онако с реда.

Тако је дао дефинитивно решење за пругу Београд—Панчево. Све оно што је тамо изнео за ту пругу, све је то засновано на једној погрешној основи и цела та кула од цифара срушила се још пре, него што је ова књига и изашла.

Биће немало изненађење, кад изјавимо: да ни до дан дањи не само да немамо дефинттивног пројекта за ову пругу, него се незна ни какав ће мост бити, ни место где ће бити постављен, па чак се незна, ни куда ће пруга Београд—Панчево ићи !

Исто тако план железничког чвора у Београду који је г. Миленковић изнео јесте једна имагинација, јер он кошта једну ситницу .760,000.000 динара !

Господин Миленковић је изнео и дефинитивно решење ва тунел испод Иван планине и публиковао извод из званичног реферата, који је одобрен од надлежног Министра. Али њему можда и није познато да је на основу једне невероватне и непроверене предпоставке, изнете у том реферату, ово питање погрешно решено u да штета од грешке износи једну огромну цифру мо т.д.ит.д.

Да завршимо. Г. Миленковић није успео у овој својој књизи да да једно документовано решење за нашу будућу железничку мрежу, јер је њему зато недостајала једна јасна основна идеја, која је имала бити кроз тај план спроведена.

Због тога он често пута долази са самим собом у контрадикцију и није на чисто какву солуцију да да извесном питању. Материјал није критички одабрао п средио, већ је у књигу уишло и оно што је требало и оно што није требало. То је једно море од цифара, које су често пута сасвим произвољне. (Он је хтео ово питање да реши п у принципу п у детаљима, па није успео ни једно ни друго.