Економист

657

три моту назвати редовним, дужим линијама, Вел. Кикинда — Панчево, Вел. Бечкерек—Бела Црква п Панчево Вршац. Осим тога редован п несметан саобраћај коче п несташице веза са осталим областима као што су мостови на Дунаву код Панчева и Ковина, на Тиси код Титела и Новог Бечеја. За сада има Банат железничке везе са осталим деловима Краљевине једино преко моста на Тиси код Сенте.

'У Банату има 15 железничких линија, од којих су сем једне (Вел. Бечкерек—Кларија) све нормалног колосека. Дужина линија нормалног колосека износи на државним пругама 113 км., на вициналним нормалног колосека 544 км., а уског колосека 68 км., свега дакле 725 км.

На линијама нормалног колосека саобраћају дневно 70 —75 локомотива, 120 особних, око 600 теретних затворених и око 400 отворених кола. На ускотрачној врше промет 12 локомотива, 20 особних кола, око 30 отворених и око 90 зачтворених теретних кола. За време извоза бројеви теретних кола повећавају се према потреби и могућности. Приликом јаког извоза (у јесен) често се појављују жалбе на несташицу вагона.

Суботичка Дирекција Државних Железница показује много воље за побољшање саобраћаја. Главна кривица лежи у томе, да не располаже потребним кредитима за инвестиције око већих поправака истрошених линија и за набаву бар још 14—15 локомотива.

Речни саобраћај врши се у Банату на линији од 373 км. Од ове дужине пада на Дунав од ушћа Нераља (више Базјаша) до Титела 151 км., на Тису од Титела до Српског Крстура 142 км., на канал Бегеј од Титела до Српског Итебеја (румунска граница) 77 км. и најзад на Тамиш од ушћа до града Панчева 3 KM.

Парк бродова и шлепова који служи за превоз робе и путника на овим линијама није стабилан, јер се мења према потребама извоза и увоза.

Сем железничког и речног саобраћаја узима све више маха аутомобилски саобраћај. Теретних аутомобила има 73, а путничких (луксузних) 318 комада. Ова грана саобраћаја напредовала би много боље да су путеви у Банату у бољем стању. За сада су скоро неспособни за аутомобилски саобраhaj. Поправком путева отпочело се у последње време, па ће они бити оспособљени за несметан промет тек кроз 2—8 године. Телефонски саобраћај одговараће потпуно потребама банатских привредника тек онда када се између Баната п Беорада буде поставио подземни кабел. Садањи саобраћај теле-

фона је апсолутно недостатан.

> 3 – ћ | И У ; В. Бечкерек. Александ. Станојловић.

Еекономист 13