Економист
548
тиме не створе само бесплодне синекуре, или још и излишне инстанције, у којима ће само да застају текући послови, а многи, не желећи да са оваквим саветима деле, или ограничавају своју власт, биће против овакве. установе. Победићемо лако ове друге, ако убедимо оне, прве, да би њихова бојазан била сасвим без основа.
Повнавајући то нерасположење наших кругова према. оваквим саветима, а знајући у исто време да успех сваке нове идеје зависи од расположења, с којим ће она бити примљена, и од воље с којом ће она бити провођена, ја и сам не бих ишао тако далеко да за наше прилике препоручим за све савете шиpok" функције, како они имају на другим местима. Широке функције савета неминовно се намећу код оних јединица које се морају управљати аутономно и на комерцијалној основи, а Ba остале јединице тога министарства савети ће се моћи задовосити с много мањим функцијама.
Ти савети неће бити неке нове инстанције, кроз које морају пролазити сви текући послови. Они ће разрађивати принципијелна питања и ошшта упуства, ценити општи резултат рада, указивати на нове прилике и потребе пи радити на што бољем и бржем прилагођавању рада целе организације према новим потребама и струјама привредног живота. Њихова улога остаће у р уковођењу, а не у непосредном вођењу послова. Кроз те савете прво мора проћи све оно што иде одозго доле, а одоздо у савет могу доћи извештаји и иницијативни предлози за измену постојећих уредаба, правила, прописа; тражења нових упустава и помоћи и т. д.
Искуство које је постигнуто тим саветима најбоље говори у њихову корист.
Овакви централни и обласни савети били су још пре 30 година уведени у огранизацију пруског министарства железница. Велики успех, који су биле постигле те железнице, приписује се баш постанку ових савета. Зато је таква организација постала као обравац за углед, и проведена је у најновија доба у организацији швајцарских државних железница, код железница британске Индије, и у нешто измењеној форми и код аустриских железница, а ових дана и код румунских државних железница.
У Русији су, поред Савета у министарству саобраћаја, постојали централни и порејонски комитети ва регулисање