Економист

596

ласти, Далмација, Црна Гора, имају оскудицу у увозном хлебу или брашну. Али у томе се п састоји мудра економска политика, да буде умела да одржи победу над конкуренцијом страних држава па макар и у пределима своје земље, и да предостави својим држављанима свој хлебац п жито. Због тога п постоји компликован апарат царинских железничких тарифа, како бп се осигурали интереси свог народног пи државног газдинства.

Либерално-доброћудан принцип: laissez faire, laissez passer већ је одавно одбачен од стране свију земаља, па чак и Великобританије, пошто је он и сувише луксуван, сувише упропрашћивајући за нашу епоху светског економског потреса. Не да сам спт, већ да сам жив, како веле у Русији сељаци. Целу нашу Краљевину, у наше дане потреса нечувена по величини економска криза. Али где су узроци, где је корен те кризег Равуме се у земљорадњи. То је јасно за сваког 03биљног испитивача и посматраоца економског живота земље: под утицајем разлога светске природе цене на хлеб су се смањиле не сравмерно са ценама за све друге намирнице и робу.

Сада није време и није овде место за вадржавање детаљније на тој економској појави; али је довољно да се напомене, да је пндекс цена ва предмете земљорадње пао на 409; у исто време када се је вредност папирног динара дигла свега само на 300.

Таква несходност је убила земљорадњу у земљи; она сада une на штету земљорадника. Па када земљорадник-сељак седи без новаца, онда су п све друге гране народног газдинства бев новаца, и то оне које су се храниле око сељака: и пндустрија, и трговина, и транспорт и кредит. Криза се створила свеопшта.

И у такве критичне тренутке целокупног народног газдинства, мирно гледати, како иностранство увози у нашу земљу жито и брашно на огромну суму, на пола-милинарде динара, п не спречити ту похару народног добра, тако грозно занемаривање интереса свог народа то значи признати своју немоћ= ност да се заштите своји интереси у борби међународног капитала. А вбог чега и постоји царинска тарифа, ако не за заштиту домаћих интереса; Па ако се та тарифа не зауставља пред високим таксама које штите продукцију некаквих »кашика и виљушака« онда у колико већи морају да буду интереси оних нампрница за које се илмарађују те кашике и виљушке»