Економист

597

Таксе, нове царинске тарифе пмају баш обратан правац: оне не повећавају већ напротив смањују увозне дажбине за зрно и брашно, који се увозе у Краљевину из иностранства. Тако све врсте пшенице, па чак и крупник, биле су оптерећене старим тарифама од 5—> дин.; нова тарифа је смањила таксе до 6.50—5 дин., а додатак за нову тарифу смањио је још више до 6.50—2.50 дин.

Исто тако таксе: ва јечам и овас смањене су од 3 до 11/, дин.; ва кукуруз од у, до !5ј, дин. за купус од !0—6 на 3 дин. за црни и бели лук од 1!0—7 до 35, дин. за кромпир од 6—4 на 2 дина за пасуљ од 15 до 7:/, и за грашак од 20 до 10 динара.

Потребно је обратити пажњу да су све поменуте таксе смањене дупло према минималној тарпфи. Такав безбројан и прост пријем утврђивања тарифних такса нехотично изазива сумњу у разложности и озбиљности целе те операције: зашто је баш потребно да се смањи дупло, а не на четвртину илина три четвртине пређашње таксе. И зар сви ти животни артикли имају подједнак значај за становништво пасивних области, пошто несумњиво, доношење тих животних артикала има у виду само пасивне крајеве Краљевине;

Још је ва веће чуђење смањивање такса за брашно свију врста жита, изузимајући брашно од пиринча и кромпира. У новој тарифи та такса је у почетку била повећана од 65, до 10 дин. Али затим је понова смањена већ до 4 дин. Па ако се сетимо, да извоз млинарских производа сачињава суму од 315 мил. дин. а увоз истих достиже 361 мил. дин. онда се нехотично појављује питвње, па за чији интерес ради та нова тарифа за брашно: у интересу домаће производње или у интересу иностранства: Несумњиво, да и пасивни крајеви Државе такође заслужују најозбиљније пажње и бриге Владе о њиховим потребама. Разуме се да је за пасивне крајеве много боље да добијају јефтиније артикле из иностранства, него скупље из своје земље. Али та мисао о користи за један део становништва, или једног некаквог сталежа, потпуно се не може остварити у погледу царинских дажбина и царинске политике, пошто би у том случају било потребно да се уопште не признаје цео царински систем и да се отпочне слободна трговина. Јер је за становништво боље да добије јефтину робу иностраиства, него скупу домаћег производа. И уз то та корист се односи на сво грађанство по-