Економист

598

менуте државе, а не на једну област пли један пасиван крај. Али ипак општи интереси државе, као такови, јачи су и дају могућност домаћој индустрији под заштитом царинских дажбина, да ради без конкуренције са иностранством (разуме се до извесних предела).

Али нама је познато да је земљорадња главни основ народног газдинства наше Краљевине и значи интереси земљораднички морају да се налазе изнад свију других интереса п изнад користи за поједину област или крај.

Не треба заборавити да пасивни крајеви остају пасивни у свима погледима: п у смислу исхране п у смислу продукције, и пи у смислу државног терета пред земљом. Па ако је то већ тако, онда је немогуће приморавати друге области, активне не само да плаћају, већ и да хране за свој рачун пасивне крајеве.

Напослетку Влада има у својим рукама највеће оруђе за нивелисање цена у земљи,то су жељезничке тарифе. Те тарифе освајају и наређују ценама за робу п намирнице; оне не могу се скаменити и бити једне за свагда. Тарифа може да је штетна за железницу при превозу какве робе, јер и у железничким тарифама општи морају да су изнад приватних интереса.

Сада није време да се детаљније задржавам на тој теми. Ми само бележимо ту чињеницу, као један од начина борбе и заштите интереса домаће земљорадње од навале стране робе.

Исто тако мало је разумљиво и стање царинских такса за сланину и сало, који су оптерећени били по старој тарифи мипимум са 150 дин., по новој са 60 дин., а по најновијој са 30 дин.: такса је смањена на пет пута.

Исто маст гушчија и свињска-такса је са 120 дин. смањена на 60 дин. Није чудо што је се могло у Београду на Теразијама наћи американска

У истој групи робе »производи земљорадње налазимо и колонијалну робу и сурогате и јужно воће и биље за индустрију и лекарију, и уз то на веома велику суму увоза 573 милиона динара.

Ја немам ту мисао да оспоравам или коректирам сам систем царинске статистике. Ја сам само хтео да обележим да та роба већ по свом наименовању уколонијална«, показује да је она по својој природи увезана из колонија и не може да конкурише са местном робом, услед тога што то место не производи исту: кафа, какао, чај, бибер — то је све колонијална роба; разуме се да је она исто проиввод земљорадње, само не код нас, већ у колонијама.