Економист

599

Царпнске таксе на све те артикле веома су скромно повећане у новој тарифи; тако на пр. за кафу сирову од 50 на 80 дин. за пржену и млевену од 150 на 180 дин.: за сурогате кафе од 50 на 60 дин. За сирови какао чак је и смањена од 30 на 10 дин ., а за пржени остала је стара такса од 50 динара. За чај веома незнатно повећавање од 100 ga 120 динара; исто и за бибер и другу сличну робу од 80 на 100 динара. Напослетку за шафран, ванилу, мускатни орашчић и цвет као на муксус, високе таксе старе тарифе од 400 и 200 дин. још су повећане на 500 и 300 дин.

Иету гаранцију царинских такса у веви са неком демократизацијом оптерећеног артикла, са већим или мањим ширењем међу народном масом, налавимо и у тарифи за јужно воће; тако, лимунови, поморанџе, смокве свеже, маслинке оптерећене су са 20—30 динара, уместо пређашњих 10-15-20 динара; онда када су банани, бадем, земљани ораси (кикерике) кокосови ораси и друг. оптерећени са 40-60“и 70 динара, (скоро без повећавања старе тарифе). А луксуви, као ананас, пистације, урме оптерећени су већ са 100 динара.

Свемогуће биље за индустрију и лекарију, као на пр. памучна ланена, јутина влакна, као. дуван у листу, као свако бпље за израду боја, за индустрију, као биљни восак сваке врсте све је то ослабођено од царине.

Али шећерна репа и цигура оптерећене су са 2 (свежа) и 15 динара (сува), са повећавањем пређашње таксе.

Хмељ и брашно од тмеља оптерећени су са 70 динара са повећавањем од 14 пута (у старој тарифи оптерећени су били са 5 динара.)

А различити сокови од јагода оптерећени су са 100 дин.

И све те таксе потпуно су појмљиве и паметно промишљене: јасно је, да у интересима становништва, за предмете велике употребе, држава занемарује своје државне интересе, па ако по некад и повећава старе таксе, онда у веома малим сумама, често она сасвим се одриче од царине.

Али чим су увозни предмети луксув и доносе се за употребу имућнијег сталежа становништва — таксе су већ повећане.

Напослетку те су таксе већ сасвим свирепе и граниче са забраном увова чим инострана роба прети домаћој проивводњи: држава се није мало предомишљала например да повећа царинске таксе за хмељ на 14 пута, да заштити домаћу хмељну производњу. И то је сасвим паметно.