Економист

Влада и привредна криза.

Овај чланак г. Б. Ћурчина који је објављен у броју «Полштике» од 9. августа 1996. а који се донекле односи на расправу Ог. Милана Тодоровића о «Економској кризи» (Економпст број 5 од маја 1926. интересоваће и читаоце Економпист-а; зато смо га прештампали у целости.

Питање да ли постоји привредна криза третира се код нас већ од дужег времена у теорији и пракси. Док се практични привредници већ одавна жале п влади и новинарима да се она све већма заоштрава, дотле теоретичари још једнако сумњају да она постоји. Значајне су у том погледу изјаве нашег најбољег теоретичара, дра Милана Тодоровића. Он тврди да код нас не постоји привредна криза, већ тек поједине болесне појаве, као природне последице прелазног стања ив инфлације у нормалне прилике п да ми у најгорем случају имамо парцијалну, али никако општу привредну кризу. А тенденција његових поука иде за тим, да се у првом реду привредници имају прилагодити новим приликама мањих зарада и веће штедње, па ће се знатно поправити наше привредно стање.

Болесне појаве, како их црта др. Тодоровић, захватиле су после рата мање више еве европске земље. Свуда је инфлација довела до јачег оснивања нових предузећа са више но нормалним зарадама. Али тамо где је владало веће разумевање валутног проблема, владе су зауставиле инфлацију раније п припремале су згодним мерама прелаз ка дефлацији. Свуда се обуставом инфлације привредни полет заустављао, вештачка је коњуктура престајала, а привредни је живот лагано улазио у нормални колосек. Свуда су при овом прелазу наступиле извесне непријатне појаве, као што су спорадична обустава рада, опадање зараде и т. д. Код нас, међутим, те појаве нису биле само непријатне већ фаталне, јер се прелаз обављао од данас на сутра ; њега је осим тога заоштрила Народна Банка, која је донде повећавала своје кредите, неочекиваним откавом од 109 већ одобрених кредита. Уједно је влада дизала динар и повисила буџет. Све је то радила онда, кад је народ требало лагано да се одвикне од већих прихода и расхода, да се научи интензивнијем раду и већој штедњи и када је дизањем динара смањила вредност оних производа с којима је народ имао порез да плати...