Економист

605

Влада је цедила из привреде што год је могла, не осврћући се на њене снаге и њихову обнову ; при том је радила без икаквог спстема, а пре свега без привредног програма који би нашем свету могао да улије поверења у њен рад.

Какве су биле последице свега тога > Болесне појаве које су се појављивале испрва спорадично и само у појединим гранама привредног живота, протезале су се несметано и све већма на остале гране привреде. Ми у истини видимо да је још пре две-три године једино индустрија алармирала јавност указивањем на извесне болесне појаве своје производње. Лане се, међутим, и пољопривреда, ова главна грана наше производње, почела да жали на критично стање које је постојало већ пре тогагали које је дошло до израза падом цена аграрних производа на светском тржишту. У последње је време најзад и чаршија констатовала да имамо привредну кризу. Међутим, проблеми привредне кризе постојали су све тежи и многобројнији. Врела привреде, ти главни извори државних прихода, почела су да се суше тј., занемарена и злостављана привреда почела је да се свети, а бриге наших привредника прешле су лагано и на нашег министра финансија. Влада — која се до сад једино старала за дневну политику — узнемирена питањем прихода — утврдила је најзад и сама дапостоји привредна криза. Она је шта више образовала нарочити комитет Министара да проучи њене узроке и да предузме мере за њено сузбијање.

Ми те мере не познајемо, или познајемо само поједине од њих, колико их је објавила наша штампа. Зато нећемо ни покушати да их критикујемо. Али ћемо покушати да расветлимо главне проблеме наше привредне кризе, њихове суштине и могућности њихова решења.

Још пре две три године, кад је бивши министар финансија изјављивао да ће постепено дизати динар, стабиливујући га од времена на време, ми смо те његове намере осуђивали. Страни стручњаци овог проблема обележили су већ одавно дизање новца у земљама које се нису довољно приближиле златном паритету као истина популарну али сасвим погрешну паролу. У земљама чија привреда није стабиливована, једини проблем стабилизације новца и то стабилизације на висини која од прилике одговара годишњем приливу и одливу страних девиза. Кад је бивши министар финансија најзад увидео да дивање курса динара пекључиво зависи од ове последње околности, он је провизорно