Економист

607

и спровођења једног шпрег привредног програма одређујући главана начела наше привредне политике, неће овај пут непепуњена потонути у заборав п покушајмо да оцртамо главне тачке таквог привредног програма. Ивлишно је нагласити уједно да he њихово спровођење омогућити уједно п обезбеђење данашњег курса динара у случају ако нас срећа послужи, те ми још неко време будемо имали добре жетвене приносе, јер је валута верна фотографија привредног стања и »као што се год температура не даје стварати термометром, тако се и повољно привредно стање не може створити валутном политиком«.

Али морамо истаћи још једну чињеницу која је значајна по данашње стање овог проблема, а то је већа резервисаност иноземства према динару. Док је лане и преклане иноземство, вероватно у очекивању спровођења неког привредног програма и услед тога повишења курса динара, у ово доба живо куповало динар, да би се благовремено покрило за куповину наше жетве, дотле је тај интерес за динар данас знатно мањи. Тако је на пример код Народне Банке лежало лане у ово доба по жиро рачунима неких 630 милиона динара, док је та свота ове године и поред боље жетве, за најмање две стотине милиона мања. Одатле се даје извести закључак да се иноземство разочарало у вођењу наше привредне политике, па се мање покрива за гуповање наше жетве, ваљда у нади да ће је доцније купити по јевтине динаре... и ово би требало да послужи као мементо нашој влади !

ђ. ћурчин.

Извештај о Збору Централе Индустријских корпорација Краљевине (С. Х. (,

Објављен је Први извештај Централе Индустријских Корпорација у издању штампарије и литографије Раденковић у Београду са следећим садржајем :

1. Извештај чланова Централе о кризи индустрије:

2. Нови предлог Закона о непосредним порезима ;

3. Саобраћајна питања :

4. Pan Централе у веви са новом царинском тарифом п са трговинским преговорима са другим државама ;