Економист
508
5. Измене п допуне одељка о државним набавкама у 35акону о државном рачуноводству
6. Резолуције.
Овај Централни Збор био је уједно манифестација пндустријалаца против држања Владе у садашњој индустријској кризи. Осим г. И. Бајлони-а, који је молио делегате, да изложе критично стање, у којем се налази индустрија њихове покрајине, како би се добио општи преглед о индустријској кризи пш о потребним мерама за њено сузбијање, изнели су своје погледе још и следећи делегати :
г. С. Д. Александер, председник Земаљског Савеза Индустријалаца у Загребу: констатује, да је стање индустрије не само Хрватске п Славоније, него целе земље — врло тешко п неповољно. Докав томе су бпланси пословне године 1925: 90% предузећа је закључило биланс пасивно, некоја са великим губитцима. Ограничавање рада траје и даље, а овим ограничавањем повећава се коефициент продукционих трошкова.
Индустрија, трговина и банкарство борило се почев од 1924. год. са насталим тешким приликама, а у год. 1925. дошле су велике тешкоће и Ba пољопривреду, што је од великог значаја по нашу укупну привреду.
Пољопршвреда је еминентно важан фактор у нашем економеком животу ; ако пољопривреда дође у кризу значи, да се налави у кризи цела наша привреда.
Тешко стање, у које је запала пољопривреда, даје нам наду, да ће меродавни фактори посветити пуну пажњу _привредним проблемима, као што се и законодавно тело почело њима бавити.
Наша индустрија се фактично налази у тешкој кризи. Како би могли лечити болесно стање, морамо прво установити узроке болести. Први узрок су тешки порески терети, који су вахватили већ сам капитал; ово стање је тим опасније, јер наша земља оскудева баш на капиталу.
Врло неповољно делује висока каматна стопа, која још увек износи 15, 16 или 17 од ето: ова се стопа у индустрији не може више поднашати, и то тим мање што суседне земље пмају много нижи каматњак. У ранијим годинама још је некако ишло, кад су творнице лепо радиле, и кад се могло зарађивати. То,кад се продукција почиње да нормализује, док с другестране порези и каматна стопа остају исти, не може се просперирати.