Економист
711
6
Smanjenje devizne zalihe Narodne Banke po našem sudu prouzrokovano je u prvom redu samim naglim porastom dinara u prošloj i predprošloj godini. Porast dinara za cca 50%, morao je imati za posljedcu smanjenje izvoza, budući da mi u mnogim artiklima više ne možemo odoljevati svjetskoj konkurenci. lako je dinar porastao za 50%, cijene u samoj državi nisu pale u istom omjeru, državni su tereti dapače još i povećani, pa je naravno da su za mnoge artikle danas produkcijoni troškovi veći od polučenih cijena. U tom se položaju, u prvom redu nalazi industrija: drva. Naš je izvoz drva znatno opao, specijalno u pogledu VTIjednosti izvezene robe, pa se to osjetilo i na statistici izvoza. Isti ie slučaj i sa stokom, tako da mi produkte stočarstva izvažamo u daleko manjoj mjeri nego što Je to bio ranije slučaj.
Usporedimo li našu trcovinsku bilancu u prvom semestru ove i prošle godine nailazimo na jednu čudnu pojavu. U prvom semesiru prošle godine, iako је uvoz bio veći od izvoza та 108 milijona dinara, devizna zaliha neprestano je rasla. Ove godine, u prvom semestru 12702 је bio veći od uvoza, pa je tako trgovinska bilanca bila aktivna za 168 milijona dinara, dok je sa druge strane devizna zaliha bila sve slabija ı slabija. Sad ili su podatci o veličini našega uvoza ı izVOZa netačni, ili struktura trgovinske bilance nije odlučna za strukturu platežne bilance. Povoljnije stanje trgovinske bilance u prvom semestru OVe godine, možda da je i radi toga, Što smo u aprilu ı maju imali vanredno jak izvoz kukuruza pa je taj izvoz djelovao da је trgovinska bilanca ispala aktivna. Međutim taj kukuruz koji Je izvezen u proljeću ove godine, prodan je mozemstvu još u jesen prošle godine, pa su devize za taj kukuruz bile prodane još prošle godine. Statistika uvoza ı izvoza regiskrira izmjenu dobara tek onda kad su prošli granicu naše države пи е= moguće јој је да to učini onda kad se dobije protuvrijednost izvezene robe, dotično kad se plati uvezena roba. Po situaciji na deviznom tržištu, potražnja deviza bila je u prvom semestru stalno veća od ponude dok po trgovinskoj statistici moralo bi biti upravo obratno.
Jedan od daljnih razloga veće potražnje deviza leži možda u tome što su u međuvremenu dospjeli mnogi krediti iz inmozemstva pa ih je trebalo podmiriti, čime 56 potencirala potražnja za devizama. Osim toga, uslijed ograničenja emigracije u Sjedinjene Države Sjeverne Amerike, doznake naših iseljenika postaju sve manje i manje, čime se slabi Jedna važna pozicija naše platežne bilance.