Економист

723

тистика је забележила увоз шећера из Грчке за округло 2.600.000 динара; међутим, Грчка у опште не производи шећер, те га није могла извести за нашу земљу. Шећер као и други производи, увезени су транзитно преко Солуна, купљени су на транзитној пијаци у Солуну, па су зато уведени као грчка роба. Једини производ алиментарне индустрије који ми увозимо из Грчке у већим количинама, то је маслинов зејтин. Међутим наше статистике су и овде претеране, јер придају грчко порекло и вејтину увевеном транзитно преко Солуна. По грчким статистикама, ми смо увезли маслиновог зејтина :

Година - Количина ОДО лава Бети ји ин Тр а о ИН. с ИО Кер: 1090 на 124 799 1994. а „ AO O AI OJO а а =-___--_-__-_-__- оба 10266. ПОД 3505 ДОО Ај ере У три И 10665 Цир)

Зејтин који увозимо из Грчке садржи 6—12% киселине. Исти се код нас меша са памучним уљем, те се тако добија укусан зејтин за храну. У посве малим количинама увози се зејтин из дистилерија у Митилени и Пиреју за 1—8% киселине, па и без киселине.

Хемлјеки производи. — Овде долази у обзир увоз сапуна из Грчке. У првим поратним годинама ми смо увозили како бели, тако и зелени сапун, али је са развојем сапунарске индустрије у Јужној Србији престала потреба ва увозом зеленог сапуна (који се справља са уљем), те се сада увози искључиво бела сатун за прање. Грчке статистике показују овај извов сапуна за нашу земљу. :

Година Количина. ПОЛО А = 201 Вокер ПооПИ А А а о 27292: 0 40940 „lame o DL NUI Aa iza OVOURU OM. MIMA La. тинцЕ свећу [И Ооо пе Нато 598.877 ABM епа па ВБ а ОДИ JAJE“ — ето а ен ла сасе 941.194 ·&,,

Потребно је напоменути да је наша земља после Египта највећи купац грчког сапуна, који одлази поред тога за Турску и Бугарску.

Текстални производи. — Најважнији артикал нашег увоза из грчке представља несумњиво памучно предиво. По грчкој

AT