Економист
724
статистици за 1924 годину укупна вредност грчког извоза ва нашу земљу износила је 36 милиона драхми, од које суме припада на предиво 14 милиона. Увоз предива представља приближно две петине вредности целокупног нашег увоза из Грчке. Наше статистике ипак бележе и овде претеране цифре, обухватајући поред грчког и енглеско предиво које долази транзитно преко Солуна. Може се рећи поуздано, да вредност нашег увоза памучног предива из Грчке но износи више од 20 милиона. динара.
Извуцимо закључке.
Развој трговине између Грчке и наше краљевине током последњих 7 година, показује стално напредовање нашег извоза за Грчку, али, у исто време, јасно изражен застој нашег увоза из Грчке. Узроци таквог стања леже у реснективним економским приликама ових земаља. Богата у стоци, у пољопривредним производима и сировинама, наша земља је, развијајући своју радиност, повећавала и извоз тих производа ва Грчку, која у њима оскудева. С друге стране, како се грчка пољопривредна радиност усредсређује на културу дувана, маслине п винове лозе, те даје извозу израђен дуван, маслиново уље, вино и суво грожђе — управо производе којих ми имамо, то увов из Грчке није могао напредовати. Грчка се зато труди да нам лиферује своје индустријске производе, као сапун и памучно предиво. Њена инфериорност налази се управо у томе, што у замену за животне намирнице и сировине које јој ми дајемо није у стању да нам нуди ниједан апсолутно потребан артикал ва наше пијаце.
Ипак, ма колико наши производи били важни за прешне потребе грчког становништва, не треба заборавити факат да на грчким пијацама ми сусрећемо велике и опасне конкуренте, шта више, да ми нисмо најважнији снабдевачи Грчке. Ако смо за живу стоку до сада имали такорећи монопол, сада нам совјетска Русија, која је саградила сточну баву у Волосу, почиње стварати неприлике. У лиферовању цереалија ва грчке пијаце, ми долазимо тек на пето место, после Канаде, Сједињених Држава, Русије, Румуније. Варпва, поврће и воће лиферују Грчкој, поред нас, и Бугарска, Румунија, Француска, Италија, Турска. Наше дрво за грађу тешко се пробија на грчке пијаце због силне конкуренције румунског дрвета. Једном речи, ми смо необично важни снабдевачи Грчке храном и сировинама, али нисмо у томе незаменљиви, Имати на уму, поред тога,