Економист

743

Ма да апсорбована до максимума питањима политичке природе, држава је ипак, увидевши големи значај жељезница за општу, народну ствар, показала знаке интересовања и за саобраћајну политику. Први њен корак у томе правцу био је оснивање специјалне дирекције при Министарству СаобраћајаДирекције за градњу нових жељезница. У 1920. години ова дирекција је издала једну карту жељезничких пруга у грађењу и пројекту, која није добила санкцију меродавних, па као таква и изгубила сваку важност, значај. Наши стручњаци су се такође врло интензивно бавили питањем жељезничке мреже ва нашу државу. Поред многобројних вести, бележака, чланака и расправа кров дневну и осталу штампу, поводом овога питања, издате су и две опсежније студије. Тако, г. Здравко Васковић, инжињер, издао је једно дело нод насловом »План будуће жељезничке мреже«, које је изашло у 1924. години. У овој 1926. години г. 1. Миленковић, инжињер, издао је једну бољу студију, под насловом : »Нова жељезничка мрежа«. Књига г. Миленковића »Нова жељезничка мрежа«, у којој се инсистира да излаз Јадранске Жељезнице буде на Боку Которску, с једне стране и понуда за зајам од стране наших суграђана из Јужне Америке, у заједници са неким енглеским финансијерима, за изградњу ове жељезнице, са излазом на Сплит, с друге стране — створише читаву буру у јавном животу. Тим поводом одржани су многобројни митинзи у заинтересованим областима, па и у самом Београду. Том приликом су донесене као и увек, револуције и послате неколике делегације код одлучујућих фактора, пледирајући једни за излаз ове жељезнице на Боку Которску преко Црне, Горе а други на Сплит.

У последње време и преко штампе је развијена веома живахна и обимна дискусија о изградњи јадранске жељезнице. Дискусија, која је фактички на свом месту, јер је неопходно да се и ово, као и свако друго, питање, најпре продискутује и филтрира преко јавности, па тек онда да се приступи решавању. Надати се, да ће солуција, после овакве дискусије, бити правилнија, целисходнија, боља. Али, штета би била, ако не би и наша јавност и сви меродавни и одлучујући фактори о овом, тако важном и тако крупном проблему, расуђивали хладно, објективно, непристрасно. Тим пре што ово питање дубоко засеца у интересе и народа и државе. Оно је далекосежних последица, те од оваквог или онаквог решења његова у многоме зависи и будућност наше земље.

Питање о просецању Јадранске Жељезнице старог је датума; оно је вентилирано још пре шест година. Законом о Спољном Зајму дат је правац овој жељезничкој прузи: Београд—Вишеград—Бока Которска, на основу чега је закључен т. зв. Блеров зајам. И поред ургирања јавности да се већ јенданпут почне са радовима, читаво питање је ту заспало, а Блеров зајам