Економист
ИМ E O JT ZR
O
779
3. Контрола класирања »фишева« је олакшана перфорацијама, т. ј. рупама кроз које се провлачи шипка ;
4. Промене у класирању и разне комбинације су лаке; и
5. Пошто су »фишеви« класирани, лако је доћи до резултата помоћу машина за рачунање без поновног прелисивања.
Макаквом се методом служили, груписање је посао компликован, лаган и везан је са трошковима. Но поред свих тих незгода резултати нису увек тачни. Покушавало се на разне начине да се овим незгодама стане на пут. И овде приступило се увођењу машина, које су требале да реализују уштеду у времену, снази и новцу и осигурају тачност, коју човек није могао постићи. Ти су инструменти двојаки : апарати за груписање и машине за рачунање.
Мобдус. Немци га зову »Пег Фасћеезје Ујеге с; Енглези »ће тоде«: Француви »уајепг погтаје« или само »la погтаје«. Julin ra дефинише »графичком методом«, према којој је »Модус вредност означена апсцисом, која кореспондира ординати максималне фреквенције.« Ова дефиниција, која изгледа страшно компликована, у ствари је сасвим проста. Е
У Декартовом координатном систему имамо две праве линије, од којих је једна положена и зове се абсциса, а пруга усправна и зове се ордината и оне се секу под правим углом. Предпоставимо да треба наћи модус надница. Он ће се добити када се на апдису (положену линију), пренесу надпице по величини (рецимо 1 см представља ! динар) а на ординату број радника. При том једна одређена дужина означава 100 радника. Када се највећи број запослених радника споји са одговарајућом надницом, онда се дужина која се добије на апсциси зове модус. То је дужина, коју одређује највећи број запослених радника.
За цене би се могло рећи да модус представља »најкулантнију цену«, за надницу »нормалну надницу« и т. д.
Израз дисперсија долази од латинеке речи (рег:о, што значи расипање, »раштркавање« око нечега. Дисперсија у статистици означава размештај чланова серије од њене средње вредности.
Рекли смо да је средина »синтетичан« израв и истовремено да »репревентира« серију. Али то не значи да је разлика између сваког члана серије и њене средине представљена истим бројем. На против може се рећи да је то готово немогуће, сем елучаја где би сви чланови серије били исти, што се врло ретко