Економист

МИ ер O O

785:

цијалног знања објекта, чијом се инвестигацијом желимо бавити и потпуног познавања технике статистичке, она изискује и специјалне особине.

Овај део статистичарева посла, вели [155е, изискује од њега знање, доста различног од онога које је морао имати приликом прикупљања самих факата. Особина, неопходно потребна ономе који жели да интрепретпра статистичка факта, јесте логика и то логика као вештина мишљења. »Бројеви у опште, а нарочито статистички бројеви врше на дух нарочиту фасцинацију. Симбол прецизности, они садрже у себи императивну привлачност као апсолутна факта. Упарађени у коректним и збијеним колонама изгледају још моћнији. Одмах фрапирају човека, ако се не уме да сачува од њиховог заводљивог утицаја. Они су у ствари најсубтилнији саучесници, који шире заблуде п стварају парадоксе. Узрок опасности која долази од њих, лежи у немогућности у којој се налазимо да их контролишемо здрав“ м разумом и лаким проверавањем. Груписани, комбинова-

и, прерађени, јављају се у облику зборова, равних средина и индиција. Њихово порекло постаје све мрачније и они нам изгедају као авантуристе, чија су имена и презимена претрпела честе промене те је тешко наћи се у њима«.

Немачки статистичар Аштећп вели: ...»да је потребно отворити уста дифрама« Мишљења научника о улози статистичара варирају. Једни веле: »Статистичар у подели научног рада има специјалну улогу, да групише резултате својих опсервација и да их предаје критици«. Други су мишљења да његова улога треба да буде већа. Статистичар не треба да буде сведен на аутоматски и механички рад машине. Чак и они који су сагласни с тим, даму не припада да размишља о бројеним подацима које је прикупио, сматрају да је дужан бар да им олакша даљи њихов посао пречишћавањем ових сировина и њиховим класирањем.

Апарати за сређивање (груписање) бројних података су доста ретки. Постоје две врсте : Електрична машина : »НоПегић« m »Glassivcompteur-imprimeur«, т. ј. машина, која »класира« и штампа.

»НоЏетић«-ом (по имену проналазача) се постизавају три резултата : !. распоређује се материјал по класама и сабирају се свака класа за себе; 2. одвајају се »фишеви« према категоријама или усвојеним гледиштима ; и 3. сабирају се резултати комбинација разних категорија.